Tрибина „Милован Ђилас – дисидентско политичко наслеђе“, одржана је у понедељак 8. априла у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Ово је био наставак предавања о феномену Ђилас, пошто је аутор на претходној трибини говорио о Ђиласу револуционару, комунистичком функционеру и функционеру Tитове Југославије, све до Трећег пленума СКЈ (јануар 1954) на којем је развлаштен. После тих догађаја, Ђилас је поднео оставку на функцију председника Савезне народне скупштине, као и на све остале функције.
– Мада није био искључен из СКЈ, он је три месеца касније сам напустио партију и то не случајно. Он, наиме, није ту побуну, коју је детаљно описао у својим каснијим делима, почео због личног сукоба са Титом. Ђилас се бунио против система за који је мислио да не остварује свој циљ. Заправо, Ђилас је почео да одбацује комунистичке догме – рекао је Карановић.
Аутор је у наставку оценио да до те промене у Ђиласовом виђењу система вероватно не би ни дошло да се није догодио Информбиро 1948. године. Био је то сукоб између две комунистичке државе – великог комунистичког блока против, до тада, најверније социјалистичке државе Југославије у том истом блоку. Реч је о првом сукобу такве врсте у историји социјалистичког покрета.
У сукобу Партије и Ђиласа, утицаја су имали различити фактори, почевши од новоформираних Ђиласових личних утисака о будућности и сврсисходности КПЈ и идеологије чији је она била носилац.
С друге стране, Ђилас са својим идејама и идеалима, динарском виолентном природом, жестоким темпераментом, фанатизмом и идеализмом, на крају није био дорастао политичким изазовима сложеног и осетљивог времена у којем је живео.
Међутим, у свом дисидентском животу, у коме се преобратио од радикалног марксисте до комунистичког реформатора, од комунистичког реформатора до социјалисте и од социјалисте до социјалисте и демократе, продуковао је једну нову политичку доктрину.
Своју књигу „Нова класа“ Ђилас је објавио 1957. године и та књига штампана је у три милиона примерака на око 40 језика. Доживела је светску славу. Имала је огроман утицај на светски комунистички покрет. У СССР-у билo је строго забрањено поседовање те књиге, уз претњу трогодишњим затвором, а за њену дистрибуцију претило је 15 година робије. Упркос томе, она је читана и у СССР-у, и у Пољској, и у Кини… Че Гевара је био одушевљен том књигом.
Поводом те књиге Ђилас је осуђен на нову казну затвора од девет година. У затвору је највише писао и тамо су настала и друга његова значајна дела. Ослобођен је 1966. године.
Био је то потпуно нови Ђилас. Доживео је политички и духовни преображај. Постао је демократски социјалиста, веран левичарским идејама, али је схватио да је демократија највиши степен политичког система, сврсисходног и функционалног за живот људи. Таквом уверењу Милован Ђилас остао је веран до краја живота.
Остави коментар