Tribina „Zapad i Rusija – konflikt i prožimanje“ biće održana u petak, 26. jula u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.

U trećem delu tribine (nastavku tribina „Napoleon i Rusija – dva pogleda na svet“) biće reči o dva pogleda, dva doživljaja sveta koji predstavljaju Zapad i Rusija, zapadna civilizacija i istočno-pravoslavni kuturno-duhovni svet. O fenomenima sukoba ove dve civilzacije, kako bi rekao Hantigton,  kao i periodima i mogućnostima prožimanja, ali i o upućenosti jednih na druge takođe će biti reči na predavanju.

Zapad je još od krstaških ratova u različitim modelima donosio svetu novu reč, svoj predlog koncepcije sveta, koji naravno nije ostvarivan samo ratnom agresijom nego i strateškim kulturološkim uticajima. Rusija, kao nekada Vizantija i čitav pravoslavni svet, je u strategijama svih vodećih zapadnih imperija uglavnom doživljavana kao strano telo, kao civilizacija koju treba promeniti, preobraziti i prilagoditi zapadnoj duhovnoj matrici, ali i potčiniti, a njeno bogatsvo u resursimsa prisvojiti i eksploatisati. U tome je pogled Zapada na Rusiju i ceo pravoslavni (i ne samo pravoslavni) svet gotovo konstantan, bez obzira ko je u određenom istorijskom trenutku bio korifej zapadne moći i htenja. Takve su i savremene percepcije perjanica zapadne civilizacije, što će biti obrađeno na tribini.

No, Rusija je plašila Zapad svojom mističnošću i drugačijim duhovnim profilom i konceptom, svojom mogućnošću da bude alternativa Zapadu te da punudi novu reč svetu na pravoslavnim duhovnim osnovama. Ruska različitost (i pored svih sličnosti sa Zapadom), baš kao nekada Vizantijska različitost a u mnogo čemu i superiornost, bili su kamen spoticanja dva sveta u gotovo svim istorijskom vremenima, uprkos saradnji Zapada i Istoka na mnogim svetskim projektima, Ta saradnja je na Zapadu doživljavana najčešće kao nužno zlo i taktičko primirje. Otud su sukobi, civilizaciski, kulturološki pa i ratni brzo obnavljani.

Zapad i Rusiju, zapadnu civilizaciju i istočnu, teško je razumeti i shvatiti oslanjajući se samo na racionalne osnove. Kao da i jedna i druga nose svoju tajnu, misteriju koja se na neki nadracionalan način reflektuje spolja, u onome što mi nazivamo svetskom istorijim. Kakve su to tajne nije lako odgvoriti, ali upravo to će biti pokušano na ovom predavanju.