САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА И УЏБЕНИЦИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Аутор: мср Владимир Папић

Савремена књижевност постаје важан део реформисаних наставних програма матерњег језика и књижевности у Србији и земљама региона. Средњошколска настава књижевности у највећој мери подразумева хронолошки преглед светске и националне књижевне традиције, док је савремена књижевност најчешће заступљена у четвртом разреду. Реформисани програми у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, Хрватској и Северној Македонији, показују нам намеру њихових креатора да се старије књижевне епохе повезују са њима инспирисаним остварењима савремене књижевности, што у случају наставних програма прописаних у Црној Гори представља изузетно комплексно програмско подручје. Пре свега, однос црногорске, српске, бошњачке и хрватске књижевности у четвороименом наставном програму, указује на потребу да савремени аутори свих народа буду подједнако заступљени, што у пракси није случај.

Наставни програм Матерњег језика и књижевности, прописан 2005. године, подразумевао је заступљеност дела савремене књижевности у сва четири разреда гимназије. Поглавље „Увод у књижевно дјело и књижевно-теоријски појмови” обухватало је Андрићеве приповетке и говор приликом добијања Нобелове награде, лирске песме савремених црногорских аутора по избору ученика и наставника (Бањевић, Митровић, Ђоновић, Костић, Брковић, Башић, Хоџић, Ломпар, Вујошевић и др.), роман Рани јади Данила Киша, Маркесову Хронику најављене смрти, као и један роман по избору (Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, Зло прољеће Михаила Лалића, Мртво Дубоко Чеда Вуковића или Ловац у ражи Џ. Д. Селинџера). Први том Читанке за први разред опште гимназије Божене Јелушић и Татјане Бечановић (2006)[1] обухватио је приповетке и беседу „О причи и причању” Ива Андрића, поезију Александра Леса Ивановића („Сломљеном окну”), Риста Ратковића („Бивши анђели”), Мирка Бањевића („Они за мном”), Радована Зоговића („Пјесме Али Бинака”), Стефана Митровића („Буђење стијене”), Душана Костића („Тамне су моје ријечи”), Јеврема Брковића (из циклуса „Писма с Граховца”), Хусеина Башића („Кад се звијезде проспу”) и Младена Ломпара (из циклуса „Девет кругова сна”). Читанка садржи и одломке из романа Зло прољеће, Мртво Дубоко, Рани јади и Ловац у житу, као и есеје Александра Гениса („Битлманија” и „Дијалог с амалгамом”).

Наставни програм Црногорског (2011), односно Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности (2020) за гимназије остаје на сличном трагу. Поглавље „Увод у књижевно дјело” обухвата прозу Ива Андрића, Данила Киша, Сретена Асановића (роман Путник), Мирка Ковача („Сећање на шарену птицу”), Хорхеа Луиса Борхеса („Борхес и ја”), Селинџера и Маркеса; драме Вељка Радовића (Јаков грли трње) и Вељка Мандића (Снаха је допутовала), као и поезију Есада Мекулија („Вече”), Јеврема Брковића, Радована Зоговића, Јанка Ђоновића (Црнци и Црногорци), Душана Костића, Младена Ломпара („Невријеме у природи”), Сретена Перовића („Ловћен”), Хусеина Башића („Тица без неба”), Бранка Бањевића („Страхињић Бан”) и Вита Николића („Очај”). У Читанци за први разред гимназије Александра Чогурића, Милице Вукотић и Андријане Делетић Милачић (2011) заступљена је већина програмом предложених текстова (изузев Маркесове Хронике најављене смрти, Матошеве „Јесење вечери” и драме Јаков грли трње Вељка Радовића), док су програмски садржаји допуњени кратким одломцима из Бесудне земље Милована Ђиласа и Дневника Ане Франк, односно есеја „Аутоцензура – рак књижевности” Борислава Пекића.

Наставни програм за средње стручне школе обухвата највећи део књижевних текстова предвиђених гимназијским програмом, док двотомна Читанка с елементима теорије књижевности Светлане Калезић Радоњић, Светлане Јоветић Копривица и Радомана Чечовића (2020), представља један од најмодернијих уџбеника књижевности у региону, који је допуњен додатним текстовима, по избору његових приређивача. Када су у питању дела савремене књижевности, аутори уџбеника за први разред уврштавају есеје „Треба читати поезију” Јосифа Бродског и „Књижевни хедонизам” Александра Гениса, песме „Мржња” Виславе Шимборске, „Облак” Добрише Цесарића и „Све је тајна” Хусеина Башића, односно драму Балкански шпијун Душана Ковачевића, путопис Писма из Азије Зука Џумхура и репортажу „И галебови бјеже од нас” Мирослава Минића.

Изборни део наставног програма Матерњег језика и књижевности за други разред гимназије подразумевао је читање одломака из романа Судилиште Чеда Вуковића, Флоберов папагај Џулијана Барнса, Ситничарница „Код срећне руке” Горана Петровића, Туђе гнијездо Хусеина Башића, односно приповетке „Бунар” Ћамила Сијарића. Читанка за други разред опште гимназије Миодрага Павловића и Божене Јелушић (2007) обухвата одломке из програмом прописаних дела савремене књижевности, уз додатак романа Поруке Чеда Вуковића, који кореспондира са животом и делом Светог Петра Цетињског, а који је према актуелним наставним програмима део лектире за основну школу.

Наставни програм Црногорског, односно ЦСБХ језика и књижевности за гимназије следи ове замисли, с тим што у другом разреду подразумева две целине које обухватају дела савремене књижевности. Целина „Реализам без граница (позни модернизам)” поред дела Ива Андрића и Томаса Мана, обухвата и прозу Хусеина Башића, Ћамила Сијарића, Џулијана Барнса, Чеда Вуковића, као и роман Макарије от Чрние Гори Чеда Вулевића, док у одељку „Забавна књижевност” програм прописује романе Ми деца са станице ЗОО Кристијане Ф., Девојка са поморанџама Јустејна Гордера и Алхемичар Паола Коеља. Читанком за други разред гимназије Александра Чогурића, Ане Бојовића и Дејана Вуковића (2011) нису обухваћени одломци из романа Џулијана Барнса и Јустејна Гордера.

Читанка за други разред средњих стручних школа Светлане Калезић Радоњић, Светлане Јоветић Копривица и Радомана Чечовића (2021) за стотинак страница премашује обим гимназијске читанке и обухвата десетине додатних књижевних дела која нису прописана наставним програмом. Када је реч о савременој књижевности, пре свега треба поменути потпоглавље читанке „Пјесници Његошу” које обухвата тринаест песама аутора ХIХ и ХХ века инспирисаних нашим највећим писцем романтизма: Бранка Миљковића, Васка Попе, Исидоре Секулић, Милоша Црњанског, Петра Прерадовића, Владимира Назора, Душана Костића, Александра Леса Ивановића, Ивана В. Лалића, Миодрага Павловића, Бошка Богетића, Милана Комненића и Слободана Калезића. Иако су у програмској целини „Забавна књижевност” прописана иста дела за гимназије и средње стручне школе, у Читанци за други разред средњих стручних школа избор савремених романа бива другачији – уместо предложених дела аутори су се одлучили за одломке из романа Папагајева теорема Денија Геђа и Ловац на змајеве Халеда Хосеинија.

Наставни програм Матерњег језика и књижевности за трећи разред опште гимназије као изборни садржај поново нуди роман Мртво Дубоко Чеда Вуковића (чији одломак није заступљен у Читанци за трећи разред опште гимназије Миодрага Павловића и Божене Јелушић (2008), као ни у актуелним средњошколским уџбеницима, с обзиром на то да је у међувремену постао обавезна лектира за девети разред основне школе). Насупрот томе, наставни програм Црногорског језика из 2011. године диференцира две области посвећене модерним и савременим књижевним ствараоцима. У првој од њих је заступљена „Црногорска модерна поезија”, односно песме Мирка Бањевића, Јанка Ђоновића, Стефана Митровића, Александра Леса Ивановића и Риста Ратковића, док друга област носи назив „Позни модернизам” и обухвата књижевна дела Михаила Лалића (Зло прољеће), Добрице Ћосића (Корени), Десанке Максимовић (Тражим помиловање), Ћамила Сијарића (Бихорци) и Драгана Николића (Улиште). Наставни програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за сва четири разред гимназије (2020) садржи све текстове прописане програмом из 2011, осим Корена Добрице Ћосића, романа чијег одломка нема ни у Читанци за трећи разред гимназије Александра Раичевића, Јулијане Караџић, Данке и Александра Чогурића (2011), као ни у читанци за стручне школе. Читанка за трећи разред средњих стручних школа Светлане Калезић Радоњић, Светлане Јоветић Копривица и Мирослава Минића (2023) допуњена је песмом „Модра ријека” Мака Диздара (прописаном програмом за 4. разред), одломцима из драме Зорај Риста Ратковића (које у гимназијским читанкама нема) и романа Лелејска гора Михаила Лалића, као и приповетком „Игра” Сретена Асановића (и Лалићево и Асановићево дело наставни програм смешта у 4. разред), односно поглављима „Нулта величина – мала антологија модерног женског пјесништва” (који чине есеј Радмиле Лазић и поезија двадесет и три песникиње ХХ века) и „Филм – умјетност покретних слика”.

Читанка за четврти разред опште гимназије Божене Јелушић и Миодрага Павловића (2009) креирана је према наставном програму Матерњег језика и књижевности и одликује је атипична концепција, заснована на тематским подручјима градива завршног разреда. Речничка структура овог уџбеника подразумева три обимне целине – у првој су абецедним редом представљени писци и дела (од Андрића до Зоговића), друга целина подразумева речник књижевних теорија ХХ века (од архетипске критике до теорије дискурса), док су у трећи део уџбеника смештени теоријски и аутопоетички текстови стваралаца светске и националне књижевности (Ејхенбаум, Емпсон, Фрај, Генис, Калер, Ками, Киш, Кот и Попа). У првој целини уџбеника су заступљена дела и аутори који у највећој мери кореспондирају са тада важећим наставним програмима Српског језика и књижевности у Србији (ваља поменути да је Миодраг Павловић био и аутор читанки за средње школе ИК Клет) – светску књижевност презентују дела Бекета, Борхеса, Булгакова, Фокнера, Камија, као и класици Шекспира и Достојевског, док је основни канон проширен песмама „Врати се стиху Хомерову” и „Итака” албанског писца Али Подримје. Присутна су и дела аутора других јужнословенских књижевности – Мака Диздара, Блажа Конеског и Ранка Маринковића, док су најзаступљенији управо савремени српски писци (Андрић, Бећковић, Ћосић, Десница, Киш, Лалић, Д. Максимовић, Миљковић, Павић, Павловић, Пекић, Попа, Раичковић, Селимовић и Тишма). Поред Миодрага Булатовића (Црвени петао лети према небу) и Радована Зоговића („Инструкција маслини”), чија дела и даље нису присутна у наставним програмима у Србији, у први део Читанке уврштени су текстови и двојице аутора „нове” црногорске књижевности – Сретена Асановића („Игра”) и Зувдије Хоџића (Давидова звијезда). Овим је предлог дела за читање и интерпретацију у четвртом разреду донекле смањен и сведен на разуман број, те део уџбеника нису постали и Записи о црном Владимиру Стевана Раичковића (уврштена је „Камена успаванка”), Ћелава певачица Ежена Јонеска, Кишова Енциклопедија мртвих (уврштена је Гробница за Бориса Давидовича), одломак из Пекићевог Златног руна (уврштена је приповетка „Човек који је јео смрт”), Браћа Карамазови Ф. М. Достојевског (уврштен је роман Злочин и казна), роман Генерал мртве војске Исмаила Кадареа, односно избор из прозе црногорских постмодерниста (Вулевић, Д. Радуловић, Б. Брковић, О. Спахић, А. Николаидис, А. Бечановић).

Према наставном програму Црногорског, односно Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности, више се не читају дела Добрице Ћосића, Милорада Павића, Александра Тишме, Миодрага Павловића, Матије Бећковића, Ранка Маринковића, Блажа Конеског, Мака Диздара, Ежена Јонеска ни Исмаила Кадареа, док је збирка Тражим помиловање Десанке Максимовић измештена у наставни програм за трећи разред. Актуелни наставни програм је допуњен есејима Киша и Пекића, као и делима Милована Ђиласа (Бесудна земља), Драгана Николића (роман Улиште је део наставног програма за трећи и за четврти разред гимназије), Љубомира Ђурковића (драма Отпад), Његошевом најпознатијом песмом „Ноћ скупља вијека” и одломцима из посвете Луче микрокозма. Програм је проширен и прозним остварењима аутора тзв. књижевности у покрету – Балше Брковића (приповетка „Један дан Антонија Аџића”), Драгана Радуловића (Auschwitz Café), Огњена Спахића (Хансенова дјеца) и Андреја Николаидиса (Мимезис). Читанка за четврти разред гимназије Владимира Војиновића, Сање Војиновић и Александре Вуковић (2011) најмањег је обима од свих гимназијских уџбеника књижевности у региону (посебно оних за четврти разред које неретко имају преко 400 страница) и броји свега 201 страну. На страницама овог уџбеника се нису нашли Бука и бес Вилијама Фокнера, „Балада” Бранка Миљковића, Улиште Драгана Николића (заступљено у читанци за трећи разред), песме А. Подримје, као ни „Коса” Радована Зоговића, док је програмом прописана приповетка Балше Брковића замењена одломком из романа Приватна галерија.

Наставни програм за средње стручне школе проширен је само песмом „Модра ријека” Мака Диздара и романом Шахријаров прстен Џевада Карахасана, док је остатак списка незнатно скраћена верзија гимназијског (недостају Бука и бес В. Фокнера, Булатовићев роман Црвени петао лети према небу, Мајстор и Маргарита М. Булгакова и „Коса” Радована Зоговића). Ово није обесхрабрило ауторе нове Читанке за четврти разред средњих стручних школа (2024), Андријану Делетић Милачић, Амелу Лукач Зоранић и Александра Чогурића, да вишеструко прошире обим предвиђених наставних садржаја (на 336 страница уџбеничког текста). Иако актуелни наставни програми не подразумевају детаљно упознавање са књижевним теоријама ХХ века (у претходно описаној Читанци је томе посвећено седам страна појмовника на крају књиге), Читанка намењена ученицима средњих стручних школа томе посвећује преко 80 страница. Књижевне теорије су илустроване разноврсним делима, попут народне лирске песме „Виша је гора од горе”, Посланица Светог Петра Цетињског, поеме Црнци и Црногорци Јанка Ђоновића, кратких одломака из дела тумачених у претходним разредима (Путник, Горски вијенац, Ревизор, Кир Јања, Чича Горио и др.), али и делима савремених аутора која своје место нису нашла у оквирима прописаног предметног програма. У питању су песме „Сватови” Александра Леса Ивановића, „Ходаћемо по дуги” албанске песникиње из Улциња Сузане Лоле, „И зато ме не питај ко сам и остави ме да спавам” Ребеке Чиловић и „Братова жена” Дине Мурић, младих бошњачких песникиња рођених у Црној Гори, роман С оне банде моје горе Јасенке Лаловић, есеј „Цртица о новој адреси читаоца” Павла Горановића, приповетка „Тата стиже кући” Лане Басташић, односно одломци из Животописа Малвине Трифковић Мирка Ковача. У првој целини су заступљена и дела трију аутора светске књижевности – Константина Кавафија („Ишчекивање варвара”), Џ. М. Куција (Ишчекујући варваре) и Т. С. Елиота (почетак Пусте земље).

Поглавље „Вриједи да се усправно стоји – позни модернизам” допуњено је песмама Јосифа Бродског („Итака”), Билија Колинса („Увод у поезију”), Дубровачких трубадура („Како дјеца спавају”) и Џонија Штулића („Карта за срећу”), као и одломцима из Сјећања Меше Селимовића. У поглавље „Брисање граница – постмодернизам” су уврштена и дела Младена Ломпара („Да пјесме не буде”), Данила Киша (песма „Крају мог дјетињства”), Мирка Ковача („Пукотина”), Виде Огњеновић (Јегоров пут) и Биљане Србљановић (Београдска трилогија). У односу на гимназијску читанку разликује се избор дела Балше Брковића (читанка за стручне школе нуди програмом прописану приповетку), као и одломака из Кишове Енциклопедије мртвих (у гимназији се читају „Црвене марке с Ликом Лењина”, а у стручним школама насловна прича). Слично је и са заступљеним есејима Данила Киша („Фрагменти о Борхесу”, односно „Homo poeticus, упркос свему”) и Борислава Пекића (осим есеја „Аутоцензура – рак књижевности” гимназијалци читају и есеј „Метакритика”, док је ученицима средњих стручних школа понуђен есеј „Књижевност, стварност и последице”). Читанку за стручне школе чине и два текста Умберта Ека, одломак из есеја „О књижевности” и романа Име руже (у корелацији са филмом), „Упутства за употребу” романа Школице Хулија Кортасара, колумна Оље Раичевић Кнежевић о Вивијен Вествуд, као и две песме из збирке Мед и млеко сензације тзв. инстаграм поезије, Рупи Каур.

Преглед заступљених дела у наставним програмима и уџбеницима књижевности у Црној Гори, ствараним од 2005. до 2024. године показује нам трендове промена свести о позицији националне и светске књижевности у програмима Матерњег, Црногорског и ЦСБХ језика и књижевности. Истраживање је показало на које је све начине савремена књижевност присутна у наставним програмима и уџбеницима за сва четири разреда гимназија и средњих стручних школа, као и постепено укључивање већег броја аутора нове црногорске књижевности у њих – од Јеврема Брковића, Сретена Асановића и Зувдије Хоџића, присутних у наставним програмима Матерњег језика, све до савремених (још увек неканонизованих) црногорских ауторки, попут Јасенке Лаловић, чије стваралаштво одликују велики тиражи и популарност међу читалачком публиком. Укључивање писаца с краја ХХ и почетка ХХI века, који црногорску књижевност виде ближу западноевропској традицији и њеним модерним вредностима, што се огледа у избору тема и мотива, стилским одликама али и избегавању фонетске транскрипције имена, довело је до истискивања канонских аутора српске и других јужнословенских књижевности. Стога је упитно именовање предмета које укључује и српску и хрватску и бошњачку књижевност, када у важећем уџбенику за четврти разред гимназије нема ниједног хрватског нити бошњачког писца. Сходно томе, савремена српска књижевност у важећем уџбенику постоји без Бранка Миљковића, Добрице Ћосића, Милорада Павића, Александра Тишме, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, Горана Петровића, Драгослава Михаиловића, Радослава Петковића, Слободана Селенића, Светлане Велмар Јанковић, Бранимира Шћепановића, Бранка Ћопића, Љубомира Симовића, Душана Ковачевића, Давида Албахарија или Матије Бећковића, док Светислав Басара опстаје само као јунак одабраног одломка из Мимезиса Андреја Николаидиса, описан као „амбасадор непостојеће државе СР Југославије на сумњиво постојећем Кипру, као човјек који годинама није објавио добру књигу”[2].

[1] Сви уџбеници наведени у овом есеју објављени су у издању државног издавача – Завода за уџбенике и наставна средства Подгорица.

[2] V. Vojinović, S. Vojinović, A. Vuković, Čitanka za četvrti razred gimnazije, Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2017, str. 165.