Istoriografija Holokausta u Jugoslaviji
NJegovo preosvestenstvo Vladika slavonski Jovan (Ćulibrk) održao je predavanje na temu „Istoriografija Holokausta u Jugoslaviji“ u okviru sedmodnevne manifestacije „Ledena tišina govori“ koju organizuje Kulturni centar Novog Sada.
Uvodnu reč dao je direktor Kulturnog centra Novog Sada doktor Andrej Fajgelj, rečima da ova institucija drugi put organizuje obeležavanje Novosadske racije i da osim kulturnog, u ovom periodu, ona je i dokumentaconi i edukativni centar.
– Ove godine smo proširili obeležavanje Novosadske racije, pa akcenat nije bio samo na Novom Sadu. Potrudili smo se da ne zaboravimo žrtve koje su stradale širom Bačke, ali i cele Evrope. Dobro je da uporedimo Raciju i genocid koji su preživeli Srbi tokom Drugog svetskog rata sa Holokaustom kroz koji su prošli Jevreji. – rekao je Fajgelj.
U svom predavanju, njegovo preosveštenstvo Vladika slavonski Jovan nastanak istoriografskih izvora grupisao je u nekoliko perioda: period od završetka rata do 1948. godine, period koji se završava Titovom smrću i period koji je okončan raspadom jugoslovenske države. Objasnio je da se u Jugoslaviji o Holakaustu mnogo znalo, ali na specifičan način – Holokaust nije bio tabu tema ali je imao tabu pristup. Naime, iako se Holokaust tematizuje u različitim umetničkim formama i medijskim prostorima (filmu, romanu, televiziji, radiju) ipak on sam nije sistematski i profesionalno istraživan. On je rekao da je svoj magistarski rad na ovu temu napisao jer je svetskoj i naučnoj zajednici nedostajao uvid u ono što se pisalo o Holokaustu na području bivše Jugoslavije.
– Možemo reći da se naša nauka potpuno sliva u granice razvijene nauke o Holokaustu i time doprinosi na jedan važan način. Ona nauku o Holokaustu vraća u okvire Drugog svetskog rata jer ga nikada nije izdvojila iz tih okvira – rekao je Vladika slavonski Jovan. Nakon njegovog izlaganja, posetioci su imali priliku da mu postave pitanje u vezi sa Holokaustom, što je pokazalo da Novosađane itekako interesuju detalji ovog perioda u ljudskoj istoriji.
Vladika Jovan je ukazao na veze između pojedinih istorijsko-političkih okolnosti i načina predstavljanja Holokausta u javnosti, skrenuvši posebnu pažnju na specifičnosti i nedostatnosti metodologije Vladimira Dedijera i njegov potonji uticaj na pojedince koji se bave ovom materijom tokom osamdesetih i devedesetih godina.
Neumoran rad na temama vezanim za stradanje Jevreja i Srba tokom Drugog svetskog rata kao i veliki broj pisanih radova svrstavaju Vladiku slavonskog Jovana u najuži krug međunarodno priznatih stručnjaka iz Republike Srbije i regiona.
Iako je praktično nemoguće sažeti biografiju NJegovog preosveštenstva dovoljno je navesti da je Vladika Jovan magistarske studije iz jevrejske kulture pohađao u istraživačkom i memorijalnom centru „Jad Vašem“ i na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Magistarski rad je odbranio kod dr Davida Bankira, šefa Međunarodnog instituta za proučavanje Holokausta u Jad Vašemu; rad je objavljen 2011. godine na srpskom jeziku kao Istoriografija Holokausta u Jugoslaviji. Trenutno priprema doktorat iz iste oblasti sa dr Joavom Gelberom. Pored ovoga, Vladika Jovan je koordinator Odbora za Jasenovac Srpske pravoslavne crkve i predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, jedine institucije na prostoru bivše Jugoslavije koja se bavi isključivo proučavanjem navedenih tema.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Ikl4r8x-N90[/youtube]
Ostavi komentar