Tribina „Šekspir: Žena, majka, kraljica“, koja je održana u Klubu “Tribina mladih” novosadskog Kulturnog centra izazvala je veliko interesovanje mladih. O engleskom pesniku i dramskom piscu, Vilijamu Šekspiru, govorili su urednik sajta Vidovdan, Željko Injac i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, dr Danica Igrutinović.
Vilijam Šekspir (1564 – 1616), engleski pesnik i dramski pisac živeo je u tzv. Elizabetanskom periodu kada glumačka profesija nije bila naročito omiljena među protestantskim vernicima koji su preovladavali u Engleskoj. Junakinje njegovih drama bile su često odvažne, prerušene junakinje, ali retko i majke.
U tom periodu, naveo je Injac, odsustvo majčinske figure u Šekspirovim delima može da se tumači i objašnjava upravo istorijskim okolnostima. U Londonu je u tom periodu postojalo sedam aktivnih pozorišnih trupa i one su uglavnom bile pod protektoratom višeg ili nižeg plemstva. Šekspirova trupa bila je pod tim protektoratom, a zanimanje za pozorište bilo je veliko uprkos religijskom i društvenom stavu da su glumci nemoralne osobe.
Već posle smrti kraljice Elizabete I, 1603. godine, puritanci su porušili skoro sva pozorišta i glumačka profesija je bila praktično zabranjena. U nastavku tribine, dr Danica Igrutinović koja je doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sa tezom iz oblasti šekspirologije, govorila je o ženama koje su prikazane u Šekspirovom opusu kao „besprekorne i ničim umrljane“.
– Postoji sedam ženskih figura koje ni na koji način nisu problematične, a to su: Julija, DŽesika, Porcija, Rozalind, Viola, Imogen i Nerisa. One su se tokom predstave, u jednom trenutku, bez ikakvog razloga, presvlačile u muško da bi ili pobegle od nekoga ko ih progoni ili bez nekog posebnog razloga – navela je Igrutinovićeva. Po mišljenju Igrutinovićeve, Šekspir je širi od svake moguće ideologije i od svakog mogućeg doba.
Ostavi komentar