Турска интервенција у Сирији

query_builder

Tрибина „Турска интервенција у Сирији” одржана је у уторак 13. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био јe Немања Старовић, историчар.

На почетку предавања, Старовић је укратко подсетио да је Сирија 2011. године, пре него што је почео грађански рат, представљала једну од просперитетнијих држава на подручју Блиског истока и арапског света. Ту државу, са 30-ак милиона људи, одликовао је релативно висок животни стандард, као и веома висок ниво толеранције међу етно-религијским заједницама.

У Сирији арапски Сунити чине више од половине становништва, а у процентима од око 10 одсто заступљени су били и Алавити, Курди, Друзи, Хришћани… Они су као заједница добро функционисали захваљујући идеологији БАС партије Башара ел Асада и његовог оца Хафеза ел Асада, која се темељи на принципима арапског социјализма.

Међутим, рекао је у наставку Старовић, у условима све већег заоштравања односа на подручју Блиског истока и надирања политичког ислама као све важније политичке идеологије, организација БАС партије и државни врх све више западају у затворене у кругове сопствене религијске заједнице арапских Алавита. То је још 80-их година прошлог века резултирало протестима, па и оружаним побунама.

У таквим условима покренута је побуна 2011. године. Најбитније језгро наоружане опозиције чини заједница арапских Сунита, а међу њима њихов све већи део постајали су припадници радикалних опција политичког ислама – џихадизма. Уследио је покушај обарања Асадовог режима.

Старовић је, потом, казао да је током седам година ратних сукоба наоружана опозиција остварила одређене успехе и ставила под контролу велика подручја, укључујући и половину стратешки важног града Алепа и предграђа престонице Дамаска.

– Данас више нико озбиљан не говори о томе да било какав услов за политичко помирење представља одлазак Асада са власти – рекао је Старовић и додао да друго велико питање које се отворило током рата у Сирији јесте тзв. исламска држава, а треће питање је положај Курда који на северу Сирије желе да формирају свој ентитет или чак федералну јединицу.

Курди су до пре неколико месеци веровали да су близу циља и да ће њихову аутономију прихватити и међународна заједница. Турска, међутим, није желела да дозволи такав исход, сматрајући да за тако нешто у Сирији не постоје услови, јер доминантне оружане и политичке курдске снаге на северу земље  представљају интегрални део Радничке партије Курдистана.

Акција турске армије и њених савезника из редова наоружане опозиције на северозападу Сирије, на подручју кантона Ефрин, отпочела је у јануару и до сада је под контролу ставила комплетно погранично подручје ове регије са Турском.

Истовремено, због хуманитарне катастрофе Курди који живе у Турској (њих око 15 милиона) исказују незадовољство због односа турских власти према њиховим сународницима.

 

 

33Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language