Трибина ” ‘Књигe за народ’ Матице српске и изазови очувања идентитета Срба почетком 20. века“

24/07/2017

Трибина „ ‘Књигe за народ’ Матице српске и изазови очувања идентитета Срба почетком 20. века“ одржаће се у четвртак, 27. јула са почетком у 18 часова, у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач на трибини биће  проф. др Саша Марковић, историчар.

У околностима када је на простору Угарске, где већински живи корпус српског народа у Аустро-Угаркој монархији, на снази тзв. Закон о народностима – чија је тенденција да временом национално униформише националну разноликост становништва, опасност од губљења идентитета је проблем са којим је неизбежно суочавање.

Ово, утолико пре, када званични статистички подаци Аустро-Угарске монархије указују на процес опадања броја немађарског становништва. Кроз демагошку реторику о модернизацији, мађарска политичка елита је реализовала пројекат о јединственом мађарском политичком народу без обзира на етничку припадност и националну самосвест. Идентитет Срба, који чине свега до 3% становништва Угарске био је посебно изложен процесу мађаризације и с обзиром на њихову традиционалну склоност ка отпору.

Суочавање са легислативним процесима однарођавања захтевало је примену суптилинијих метода очувања идентитета, од оних током револуционарних борби 1848/49. године. Настанак и развој интелигенције међу Србима, национално посвећене и космополитиски орјентисане, био је начин успешног одолевања притиску најпре националне и културне дезоријентације, а потом и асимилације.

Матица српска као јединствена национална институција српског народа, са тим у вези, имала је огромну улогу у националној самоодбрани. И мађарска политичка елита је то узимала у обзир и трудила се да спута и обесмисли било какву националну акцију ове институције. У томе умало и да успе захваљујући прилагодљивом руководству Матице спрске чији је јалови рад крајем 19. века озбиљно угрозио идентитетски опстанак Срба.

Управо зато, једна група младих интелектуалаца предвођена Тихомиром Остојићем покреће иницијативу о просвећивању народа као оптималан одговор на искушења асимилације. Пројекат је назван „Књигe за народ“ и активно, са несмањеним ентузијазмом, али са променљивим успехом се спроводио све до 1914. године. Ове активности имале су велики значај за подршку развоја српског патриотизма и државне стратегије националног програма у ратним околностима 1914-1918. године.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања