Српска елита и Француска – наде и очекивања (1894–1914)

03/04/2018

Tрибина “Српска елита и Француска – наде и очекивања (1894–1914)” одржана је у уторак 3. априла у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

У уводном делу предавања, др Колаковић је истакла да су крајем 19. и почетком 20. века српски интелектуалци, свесни сложености међународних односа и положаја Србије, били све више окренути Француској где су се школовали и развијали франкофилска осећања. Српску елиту тада су, између осталих, чинили и Милован Миловановић (аутор српског устава по узору на француски) и Милутин Гарашанин, српски посланик у Паризу.

Ауторка је, затим, подсетила да је Србија са једне стране била окружена снажним аустроугарским амбицијама, немачким пробојем на исток и анексијом БиХ. На југу су Срби покушавали  да интегришу у своје оквире простор старе Србије, јер је Османско царство било на издисају. Пошто је успоставила савез са Русијом 1894. године, Француска се активније укључила у политику балканских држава.

– Управо те промене утицале су да српска елита кроз штампу, књиге и публикације изнесе своја очекивања од свих великих сила у предвечерје Великог рата – казала је Колаковић.

Међу радикалима Николе Пашића било је највише франкофила. Они су савез између Француске и Русије доживљавали као пут за решавање српских проблема који су се понајвише односили на чињеницу да је велики број Срба у том периоду живео изван матичне државе.

Један од истакнутих Срба који није био радикал, а много је очекивао од руско-француског савеза био је Стојан Новаковић, напредњак, који је доцније до 1898. године био председник српске Владе.

За радикалне кругове у Србији био је везан и Албер Мале, који је био званични професор историје дипломатије будућем краљу Александру Обреновићу. Албер Мале је у Београд дошао 1892. године како би младог српског краља одвојио од аустроугарског утицаја. Он је у свом дневнику забележио да су Срби страствено везани за све што је француско, мада су истовремено и велики родољуби.

У међувремену, укључен је француски капитал у српску економију. Замах француским утицајима дао је 1903. године доласком на српски престо краљ Петар Први Карађорђевић који је, иначе, био учесник француско – пруског рата.

– Захваљујући француској помоћи, Балкан је процветао и културно и економски, а српске велике наде у Француску увећане су током Првог светског рата – закључила је на крају предавања др Александра Колаковић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања