РАЗГРТАЊЕ ВЕЛОВА
Шпански сценариста Рафаел Аскона, говорио је да је филм важан зато што представља сведочанство о томе какви смо — о нашим тренуцима племенитости, али и о нашим ситничавостима, о нашим осмесима и нашим сузама. Филм, осим што приповеда приче, позива нас да завиримо у себе. И сваки кадар, сваки дијалог, свака фотографија може постати огледало које открива невидљиве напетости или комичне тренутке, породичне тишине или катарзични смех. У филму је све могуће. Од интимног простора дома до сцена политичког сукоба, филмско платно нуди простор у којем индивидуалне емоције ступају у дијалог са својим стварностима, биле оне једноставне или сложене.
У том смислу, гледање филма је и чин заједничке интроспекције. Слике нас приморавају да препознамо контрадикције, да преиспитамо уверења и да истражимо како се наши идентитети обликују унутар заједница, традиција и система који су постојали пре нас. Свака испричана прича отвара једно питање: које место заузимамо у причама које живимо и које наслеђујемо?
За Виктора Ерисеа, филм треба да буде средство за спознају стварности, а не вео који је прикрива. Његов значај лежи у томе што нас чини свеснијим нашег односа према свету. У тој изражајној снази, сазданој од сећања и критичког погледа, гледалац проналази могућност да разуме не само друге, већ и самог себе унутар друштвеног ткива које се непрестано мења. У коначници: ми смо оно што видимо, а видимо оно што смо ми сами; ствар је у постепеном разгртању велова.
Ињаки Абад Легина, Директор Института Сервантес у Београду
Пројекције у Културном центру Новог Сада
Цена улазнице: 400,00 РСД
Остави коментар