Савремена српска култура – пут према традиционалном или модерном?

28/09/2018

У организацији Центра за друштвену стабилност, у петак 28. септембра, у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада, одржана је трибина „Савремена српска култура – пут према традиционалном или модерном?”

На трибини су говорили: Бојан Панаотовић, социолог и директор Културног центра Новог Сада, Слободан Ћустић, глумац и директор Београдског драмског позоришта, и Немања Миленковић, историчар и директор Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Модератор трибине био је мср Огњен Карановић, историчар и директор Центра за друштвену стабилност.

У уводном обраћању, историчар мср Срђан Граовац, председник Управног одбора Центра за друштвену стабилност, рекао је да наслов трибине „Савремена српска култура – пут према традиционалном или модерном?” представља вишевековну дилему којој се увек враћамо.

Модератор трибине Огњен Карановић указао је на чињеницу да дилема „традиционално или модерно” није и не може да буде сведена само на српски духовно-културолошки простор. Ипак, тај неразјашњени однос између традиционалног и модерног сегмента у развоју културе прати човечанство од античког времена до данас.

Објашњавајући тај феномен, Слободан Ћустић употребио је метафору „свако стабло мора да има корен”.

– Сваки народ мора да инсистира на својој култури, јер у њој је садржано све – писменост, уметност и духовност. Народ који бригу о сопственој култури препусти неком другом, осуђен је на пропаст. Ко се одрекне прошлости, не може имати ни будућност – рекао је Ћустић и подсетио да се пре десетак година појавио тренд да се минимизира, да није „in” оно што је традиционално и српско.

Ћустић је додао да су тим негирањем српских вредности, нарочито пре десетак година, били „бомбардовани” млади људи. Међутим, додао је, последњих година примећује се тренд освешћивања, па се тако све више младих може видети у позориштима и на другим културним догађајима. Зато, закључио је, културу не треба поништавати, него надограђивати.

По виђењу Немање Миленковића, не постоји дилема између традиционалне и савремене уметности, јер оно што је данас традиционално некада је било – савремено.

– Питање је само на који начин се култура и уметност прилагођавају новом времену – казао је Миленковић, додајући да Нови Сад у Бриселу није окруњен престижном титулом због традиционалне или модерне културе, него због – квалитетне културе.

Бојан Панаотовић је истакао да се онај који жели да одбаци традиционално понаша попут неспретне мајке која после купања детета, избацујући прљаву воду из корита, избаци и – дете.

– Спој традиционалног и модерног је нормалност сваког друштва које жели да има нормалну културу. Дакле, дух времена треба да иде уз поштовање традиције, јер без ње нема ни модерности – рекао је Панаотовић.

Он је додао да је чињеница да код нас постоји велик утицај садржаја из масовне културе, а да се истовремено не зна довољно о нашим славним људима из прошлости. Ко су Пупин и Миланковић, шта су реални Теслини доприноси, која је Његошева порука, ко је Зоран Радмиловић?

– Зато у Културном центру имамо готово свакодневне трибине из области историје и геополитичких односа и социологије, снимамо их, постављамо на Јутјубу и у последње две године имамо 800.000 прегледа не само у региону него и готово у читавом свету. Те трибине тако „живе” годинама, и то је наш допринос поштовању традиције – закључио је директор КЦНС.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања