Religija i tolerancija u multikulturnom društvu – paradoksi tolerancije

Tribina „Religija i tolerancija u multikulturnom društvu – paradoksi tolerancije” održana je u ponedeljak 29. januara u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr LJubiša Despotović.

U raspravama o multikulturalizmu, česte su generalizacije koje vode u dva podjednako pojednostavljena pravca. Jedan se može označiti kao osporavateljski, a kao glavni nedostatak multikulturalizma navodi njegov getoizirajući karakter, jer navodno u svom krajnjem rezultatu za posledicu ima getoiziranje manjine i njeno onesposobljavanje za integraciju u globalnu zajednicu.

Definiciju multikulturalizma (konkretno se odnosila na Kanadu, Australiju i Novi Zeland) dao je Vil Kimlika. NJegovo razumevanje multikulturalizma usmereno je na kulturno-etničku matricu manjinskih razlika.

– Po njemu, multikulturna je ona država koju čine pripadnici različitih nacija i etničkih grupa, bez obzira na to da li su domicilnog ili imigracionog porekla, iako ta karakteristika predstavlja važan aspekt ličnog identiteta i političkog života predmetne zajednice – objasnio je Despotović.

U nastavku, Despotović je naveo da postojanje religijskih razlika nije ekskluzivni fenomen multikulturalizma, ali jeste njegov važan deo.

– Stoga, potreba uvažavanja tolerancije religioznih različitosti nije i ne može biti ekskluzivitet multikulturnog društva, iako jeste i treba da bude njegova primarna osobenost. U jednoj složenoj zajednici kakva je Srbija danas, koja jeste multikulturna, multireligijska i multietnička, kao i multikonfesionalna, teško je izvesti pojmovno-definicijsku doslednost, naročito kada su modeli multikulturalizma i u svom izvornom okruženju ostali nedovršeni – kazao je Despotović.

U pokušaju da se definiše pojam tolerancije, prvenstveno u kontekstu multikulturnog društva, neophodno je ukazati na onu teorijsku percepciju tolerancije koja je vidi kao odnos moći, ukazujući na njen represivni karakter. Tako posmatrana tolerancija predstavlja poziciju moći koja ima imanentnu mogućnost da bira između mogućnosti trpljenja i mogućnosti nasilnog suzbijanja.

     Najobimnije rasprave o toleranciji vode se u domenu politike, tj. u domenu državne politike, kao rasprave o granicama moći države.

– Iako dominantno određena kao politički odnos moći, tolerancija se uprkos svojoj paradoksalnosti ne može izbeći kao osnovni uslov za opstanak svake moderne zajednice – zaključio je Despotović na kraju tribine.