Radionica „Mali Film“

Edukativni program za decu i mlade u formi filmske radionice

Ukoliko želite da naučite više o svetu pokretnih slika, napravite prve kadrove svog igranog ili animiranog filma. Prijavite se!

Program realizuje Kulturni centar Novog Sada, Filmski centar Srbije i Filmkultura.

Radionice će biti održane u subotu i nedelju 22. i 23. novembra 2014. godine na Tribini mladih.

Satnica:

predškolski uzrast: 10 č – 12 č (sa polučasovnom pauzom za užinu)
uzrast nižih razreda osnovne škole: 13 č – 15.30 č (sa polučasovnom pauzom za užinu)

Sve informacije možete dobiti pozivom na broj 062/791-315

Prijave traju do petka (21.novembra) u 19 sati.

FILMKULTURA je organizacija posvećena edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, čiji su ciljevi obrazovanje i stimulacija kritičkog mišljenja u okviru istih. Poseban fokus ovakvog programa je na deci i omladini, a pogotovo na njihovom inicijalnom uvođenju u kulturu audiovizuelnih medija. “Filmkultura” takođe podstiče povezivanje i usavršavanje autora i profesionalaca iz audiovizuelnih umetnosti, sa posebnim naglaskom na filmsku delatnost. Ideja je da se povrati kultura odlaska u bioskope i kultura gledanja audiovizuelnih sadržaja uopšte, ali i da se svest publike potkrepi teorijskim znanjima iz navedenih oblasti. “Filmkultura” kroz svoj edukativni program pronalazi mesto u posredovanju između talentovanih stvaralaca i zahtevne publike, a svojom svrhom smatra kreiranje i oblikovanje ovog dela kulturnog prostora.

MALI FILM je edukativni program za decu i mlade, namenjen uzrastu od 5 do 14 godina, koji za cilj ima popularizaciju filmske umetnosti kod najmlađe publike. Ideja “Malog filma” je da kod dece probudi kreativnost i radoznalost, a pre svega da stvori preduslov za kritički odnos prema onome što se konzumira. Praktične vežbe u kojima deca samostalno dolaze do zaključaka su najbolji put ka tome da ona usvoje i naknadno primene stečeno znanje, dok ih namenski osmišljene igre podstiču na aktivno učešće u stvaranju nečega o čemu znaju samo iz položaja gledaoca.

Budući da je današnja omladina više nego ikad podložna svakodnevnom uticaju različitih medija, neophodno je objasniti im šta to gledaju i zašto je to baš tako. Od njih se ovde očekuje da počnu da razmišljaju o različitim pojavama koje možda uzimaju zdravo za gotovo, što će postepeno dovesti do instinktivnog reagovanja na formu i kvalitet određenog sadržaja.

Kroz interaktivne radionice, koje rezultiraju kratkim animiranim ili igranim filmovima čiji su autori upravo učesnici, ovaj program decu “uvlači“ u svet pokretnih slika. Prolazeći kroz pojednostavljene procese kojima se bave i filmski radnici, deca su u stanju da bolje razumeju filmsku umetnost i, nadamo se, razvijaju ljubav prema njoj.

Glavna ideja celokupnog projekta jeste da se deci da prilika za kreativno izražavanje, kao i da se pokrene dijalog u kom ima mesta za njihova mišljenja i nedoumice. Deca se ovde uče da primećuju određene stvari, a zatim i da se zapitaju šta prema njima osećaju.

INSTRUKTORI

U ulozi predavača i instruktora nalaze se mladi autori i profesionalci iz oblasti kinematografije, okupljeni iz redova i oko organizacije “Filmkultura”, među kojima su:

Stefan Arsenijević

Andrijana Stojković

Vanja Kovačević

Jelena Stanković

Marija Stojanović

Maša Seničić

Milan Stojanović

Dragan Petrović

i drugi.

OPIS PROGRAMA

Radionice su prilagođene uzrastu, te se učesnici dele u dve grupe:

– predškolski uzrast (5 – 6 godina)

– uzrast nižih razreda osnovne škole (7 – 10 godina)

Radionica za predškolski uzrast (5 – 6 godina)

Sastoji se iz dva dela:

1. deo – izmišljanje priče, likova i prostora

Sa zadatim početkom priče, na primer „bila jednom jedna/jedan…“, svako dete će imati priliku da predloži nastavak u jednoj rečenici. Uz pomoć animatora koji vode radionicu i njihovih potpitanja i sugestija, priča bi naposletku trebalo da dobije sve potrebne likove, motivacije i lokacije. Važnost razumevanja toga šta čini priču prevazilazi njenu funkciju u pisanju scenarija, odnosno pravljenju filma, i nalazi primenu u gotovo svim kreativnim radnjama. Razgovor o priči dovodi i do shvatanja pojma celine, što takođe doprinosi postizanju discipline u toku samog stvaralačkog procesa. U ovoj igri, kao i u tom procesu, priča je gotova onog trenutka kada postane zaokružena i ima jasan početak, sredinu i kraj. Onda kada su karakteri i glavni tok radnje uspostavljeni, deca dobijaju zadatak da od kartona naprave likove, i zatim se, tehnikom kolaža, pozabave i njihovim kostimom. Potom će deca zajedno, koristeći sličan postupak i materijale različitih tekstura, na velikom papiru izmaštati i detaljno napraviti mesta na kojima se radnja priče događa.

2. deo – animiranje priče, likova i prostora

Prvi korak je upoznavanje dece sa nekim od optičkih igračaka kao što su ‘zoetrop’, ‘taumatrop’ i ‘fantasmaskop’, što se radi da bi se na zabavan i plastičan način deci otkrili ocnove kinectezije imehanizmi po kojima film funkcioniše; razumevanje toga šta je film počinje od razumevanja konkretnih fizičkih procesa koji do njega dovode. Deci se daje zadatak da pojedinačno naprave nekoliko crteža koji simuliraju kretanje nekog od jednostavnijih aktera ili predmeta iz priče, da bi se zatim od tih crteža formirala neka od manje zahtevnih igračaka (poput ‘taumatropa). Ukoliko je grupa naprednija i zainteresovana, postoji mogućnost i da svako dete dobije zadatak da, uz pomoć animatora, napravi niz crteža predmeta ili situacija koji pripadaju priči, a koji bi se naknadno spojili u «animiranu knjižicu» (takozvani flip book). Ove knjižice, ili pak ‘taumatrope’, deca će moći da ponesu sa sobom kao proizvod radionice.

Radionica za niže razdrede osnovne škole (7 – 10 godina)

Sastoji se iz dva dela:

1. deo – izmišljanje priče, likova i prostora

Po istom principu po kom funkcioniše i radionica zapredškolski uzrast, i ovde svako dete dobija mogućnost da izmisli deo priče. Imajući konkretnu i zaokruženu priču, deca bivaju podeljena u grupe u kojima osmišljavaju i zatim crtaju zadati lik. Svako dete u grupi dobija zadatak da na osnovu zajednički uspostavljenih karakteristika nacrta neki deo tela (na primer glavu ili noge), ali je svako od njih i dužan da nakon završetka svog dela posla papir savije tako da ostali ne vide ono što je prethodno nacrtano. Sličan princip se primenjuje i na prostore. U trenutku kada deca dobiju jasnu sliku o tome kako likovi i prostori treba da izgledaju, počinje pravljenje jednostavnih kostima koje će deca nositi, kao i osmišljavanje neke nezahtevne scenografije i rekvizite. Ovo se radi uz pomoć materijala poput papira, kartona i tekstila, kao i svih drugih dostupnih upotrebljivih predmeta – slamčica, dugmića i slično. Nakon toga se sa decom snimaju još i zvučni efekti koji bi bili podloga osmišljenoj priči, a to se postiže kroz igru u kojoj deca naizmenično simuliraju, oponašaju i pogađaju određene zvukove. Ovde se na praktičan način učesnici teraju na razmišljanje o načinima za postizanje pojedinih efekata, kao i na intuitivno preispitivanje njihove adekvatnosti u određenim scenama.

2. deo – animiranje priče, likova i prostora

Upoznavanje dece sa osnovama animacije kroz nekoliko pažljivo odabranih primera. Deca podeljena u grupe će uz instrukcije nacrtati nekoliko jednostavnijih crteža koji se odnose na smišljenu priču, te će onda crteže i animirati. Na gotovu animaciju dodaju se potom prethodno snimljeni zvučni efekti koja su deca sama predložila i odglumila. Animacije će se sklapati na licu mesta uz pomoć vođa radionice, a tako će deca moći i da ih ponesu sa sobom kao završne radove.