Tribina „Anksiozna civilizacija“, održana je u ponedeljak 17. decembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. O ovoj temi govorili su: Željko Injac – glavni urednik sajta Vidovdan, Predrag Filipović – medijski inženjer i Filip Đorđević – psihološki savetnik.
Jedan od krucijalnih uslova da bi se ljudi izborili sa nekim konkretnim problemom jeste svest da imaju problem, zatim, da znaju šta je i kako se on naziva. I pored toga što gotovo u svakodnevnom govoru čujemo reč „anksioznost“, mi u principu ne znamo šta to suštinski znači.
– Teorije kojima danas naučnici pokušavaju da objasne iščezavanje starih civilizacija kao što su Vavilon, Rimsko carstvo, Inke i Maje, kreću od toga da su te civilizacije ugašene u katastrofama ili su, pak, dostigle svoj vrhunac posle koga nisu mogle da nastave dalje – rekao je Injac.
U nastavku tribine, govoreći o anksioznosti na internetu, Injac je kazao da su poznati ljudi mnogo slobodniji u nastupu na internetu, iskaču iz koloseka, govore i pišu stvari koje ne priliče njihovom pozivu i profesiji.
Predrag Filipović, medijski inženjer, konstatovao je da nas mediji danas „bombarduju“ naslovima – „skandalozno“, “šokantno“, „neviđeno“, „nećete verovati“ i slično, koji izazivaju strah i nelagodu. Pritom, potpuno istu stvar rade i za lepe i za loše vesti, svesni da će na taj način zadobiti našu pažnju.
– Sami naslovi, koji pokušavaju da nam izazovu anksioznost, posle čestog ponavljanja više nemaju taj efekat, pa nam postaje nezanimljivo da se i dalje bavimo čitanjem takvih članaka, jer nam ta informacija više ne znači mnogo i zaustavljamo se samo na naslovu – rekao je Filipović.
Psihološki savetnik Filip Đorđević, objasnio je da je anksioznost danas u našoj zemlji, ali i u zapadnoj civilizaciji stanje, a ne poremećaj. To znači da smo svi blago anksiozni. Kako u srpskom jeziku ne postoji adekvatna reč, sinonimi za anksioznost su: strah, teskoba, briga, strepnja, uznemirenost, osećaj nesigurnosti… Simptomi su: vlažni dlanovi, pritisak u grudnom košu, plitko disanje, nemir ruku i nogu.
Kada se čovek suoči sa osećajem nesigurnosti, onda ima lične mehanizme pomoću kojih se nosi sa tim osećajem, a to su najčešće ili negacija ili potiskivanje.
– Onog trenutka kada se u toj „čaši“ skupi toliko nesigurnosti da se prelije, ona izađe u obliku anksioznosti, jer mehanizmi koje smo do tada koristili nemaju efekat – objasnio je na kraju tribine Đorđević i dodao da ljudi na razne načine pokušavaju da kupe tu sigurnost lekovima, nekretninama i slično.
Kada čovek prihvati činjenicu da se sigurnost ne može kupiti i da je budućnost sama po sebi neizvesna, on prestaje da bude anksiozan.
Ostavi komentar