Предавање Владимира Папића на тему „Павићева Последња љубав у Цариграду“ (7. 8. 2026) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
„Последња љубав у Цариграду“ је роман Милорада Павића, објављен 1994. године, који представља јединствен пример тарот-романа у европској књижевности. У том контексту најчешће се доводи у везу са романом Итала Калвина „Замак укрштених судбина“, јер оба дела користе тарот као важан наративни принцип. На предавању је било речи о три породице чије су судбине повезане, а које живе у Сремским Карловцима, Трсту и Земуну. Кроз њихове односе, испуњене љубављу, мржњом и породичним сукобима, осветљавају се различити аспекти српског националног и културног идентитета. Посебна пажња посвећена је лику Софронија Опојића, као једном од централних јунака романа. Наиме, роман је замишљен тако да читалац, уз помоћ шпила тарот карата, може да прати и обликује различите токове приче, стварајући сопствено читање и тумачење текста. Павић тако нуди вишеструке перспективе и претвара чин читања у интерактивну игру у којој читалац постаје активни учесник у конструисању наратива.
Остави коментар