Predavanje političkog analitičara Lazara Slepčeva „O INSTITUCIJAMA EU“ (10. 5. 2023) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
U nastavku razgovora o Evropskoj uniji Lazar Slepčev analizira tri ključna stuba njenog funkcionisanja – Evropsku komisiju, Evropski savet i Evropski parlament, kao i njihove nadležnosti. Navodeći kako već više od dve decenije kao mantru slušamo mit o EU i nepostojećoj alternativi izvan tog puta, Slepčev upozorava da EU nije idealna tvorevina, ali da cilj ovog predavanja nije da je prikaže ekstremno kritički, već da ukaže na njenu drugu stranu – probleme, nedorečenosti i kontradiktornosti koji je prate. U današnje vreme malo se priča o institucijama EU, a najviše informacija o njima dobijamo putem medija, gde se pojavljuju „frontmeni određenih poluga moći“. Oni defiluju i kroz Srbiju u sklopu našeg puta ka Briselu, a malo toga se zna o njihovoj funkciji, odnosno, životu unutar briselske birokratije.
EU je institucionalno ustrojena tvorevina, ali njena struktura i načini donošenja odluka prepuni su kontradiktornosti, a pravila koja propisuje nisu čvrsta. Samo EK ima pravo da predlaže zakone koje usvajaju ES i EP. Svaka zemlja članica delegira po jednog svog predstavnika u EK – to su komesari koji su resorno zaduženi za određene oblasti. Slepčev navodi kako je interesantno to što su komesari ljudi koji su u svojim zemljama izgubili izbore i na ovaj način poslati u neku vrstu političke penzije, a u EK su na ključnom mestu za donošenje odluka koje će biti sprovedene i u njihovim matičnim državama. Kada je reč o EP, Slepčev ističe kako je važno reći da je to parlament EU, a ne Evrope. Ova institucija nema određene prerogative i stvarnu moć i vlast unutar struktura EU, a naziva se još i „najvećom jezičkom pričaonicom na svetu“. ES je deo zakonodavnog sistema, a posle Lisabonskog sporazuma dobio je veća ovlašćenja, čime je marginalizovan uticaj i moć EK. Odluke u ES sada se donose „kvalifikovanom većinom“, što velike zemlje dovodi u privilegovan položaj. Slepčev ukazuje i na značaj Evropskog suda pravde, koji ima obavezu da sprovodi zakonodavstvo EU, kažnjava države koje te zakone ne poštuju i ukida nacionalne zakone za koje proceni da nisu u skladu sa zakonima EU.
Ostavi komentar