Predavanje političkog analitičara Lazara Slepčeva „O SEPARATIZMU U EU I BREGZITU” (23. 5. 2023) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
U nastavku razgovora o problemima evidentnim unutar EU, Lazar Slepčev govori o onom koji se često „gura pod tepih“, a koji je na velika vrata izbacio Bregzit, i pravi osvrt na stvari koje su klica potencijalnog separatizma unutar EU. Apsurd i nelogičnost unutar rada EU jeste to što njene odluke često pogoduju raznim separatističkim pokretima i na najozbiljniji način ih indukuju. EU se, kako Slepčev ističe, predstavlja kao simbol integracije Evrope, s očekivanjima da izraste u superdržavu gde bi sve granice bile puka formalnost. Buđenje novih separatizama podudara se s novim rešenjima regionalizacije EU, za šta su ključna dva momenta: formiranje Fonda za regionalni razvoj i izgrađivanje novih identiteta od strane nekih regiona koji su prepoznali svoje posebnosti. Brisel je uspeo da motiviše svaki od regiona u pokušaju posrednog ostvarenja benefita, bez linka od strane svoje centralne države.
Kako Slepčev navodi, u Evropi živi preko 100 nacionalnosti i etničkih grupa. Mnogi su u sastavu većih država, što je potencijal za eskalaciju kada je reč o nezadovoljnim etničkim grupama. Unutar Evrope prisutno je četrdesetak separatističkih grupa. Interes SAD jeste da EU opstane takva kakva jeste, te je drži na okupu i ne dopušta sitne separatizme koji bi buknuli, ali ne smeju. Svi separatistički pokreti nastupaju pod zastavom EU, svi se kunu u briselsku agendu, a prati ih apsurd da su u sastavu zemalja koje su punopravne članice EU. Udarac na jedinstvo Brisela desio se 2016. kada je više od 50 posto glasača Ujedinjenog Kraljevstva izglasalo izdvajanje iz EU, te je UK ušlo u novu eru svoje samostalnosti. Rezultati ovog referenduma su, kako Slepčev tvrdi, pobeda običnog čoveka koji više nije želeo da pristaje na eksperimente koje su liberalne elite iz zemlje i Brisela sprovodile na toj teritoriji.
Ostavi komentar