Политичка размимоилажења Ђорђа Стратимировића са покретом Светозара Милетића

13/04/2018

Трибина „Политичка размимоилажења Ђорђа Стратимировића са покретом Светозара Милетића”, одржана је у петак, 13. априла у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Савин је на почетку подсетио да сe политички путеви Ђорђа Стратимировића(Нови Сад1822 — Беч1908), који је био  командант српске војске 1848. године, први пут укрштају са путевима народног трибуна Светозара Милетића револуционарне 1848. године. По укидању Српске Војводине, на Благовештенском сабору 1861. године, Милетић је предводио гласну либералну мањину, а Стратимировић је био једна од кључних личности конзервативне већине.

Савин је подсетио и да је Стратимировић на интервенцију патријарха Јосифа Рајачића остао без заслуженог генералског чина и Ордена Марије Терезије за учешће у револуцији 1848. године.

Потом се у аустријским круговима прочуло да Стратимировић формира завереничко демократско српско удружење чији је циљ сарадња са Мађарима и проглашење републике на територији Хабзбуршког царства. Имао је амбицију да постане српски војвода, а био је на гласу као најопаснији словенски елемент у царству Хабзбурговаца. Међутим, нови цар Фрањо Јосиф примио је Стратимировића под своје окриље.

У наставку, Савин је рекао да су савременици Стратимировића окарактерисали као личност која је неумерено била склона раскошном животу. С друге стране, чињеница је да није било у то време Срба који су се могли похвалити пријемом на царском двору у свако доба, као што је то могао Стратимировић.

Заступао је аустрофилску линију, залажући се за неку врсту словенско-аустријске нагодбе према којој би Срби на Балкану били ослонац Аустрији.

После 1861. године Стратимировић у Бечу и у Новом Саду путем штампе изражава своје идеје доста блиске онима које је развијао Милетић тезом: „Ми смо и Срби и грађани”. На изборима за Угарски сабор 1865. године Стратимировић је остварио тактички савез са Милетићевим либералним покретом. Добијају 12 одсто гласова, што је највећа заступљеност Срба у Сабору. До заузимања супротних полова дошло је 1872. године када је Стратимировић изнео свој политички програм, конкурентан Бечкеречком програму Српске народне слободоумне странке.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања