У Културном центру Новог Сада отворена је изложба „Уметност која повезује“, коју организује Представништво Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (UNHCR) у Србији, уз подршку Швајцарске, док је Културни центар Новог Сада домаћин изложбе. Поставку чине стрипови Марка Сомборца, радови уметника са избегличким искуством Резе Шарифија и фотографије Фадила Шаркија.
Изложбом се обележава 50 година рада UNHCR-а у Србији, 75 година од усвајања Конвенције о статусу избеглица, као и 65 година од усвајања Конвенције о смањењу броја лица без држављанства. Различити уметнички изрази обједињени у овој поставци отварају простор за разговор о искуству принудног расељења, солидарности, толеранцији и припадању.
Присутнима је у име Културног центра Новог Сада пожелела добродошлицу Сунчица Марковић, помоћница директора КЦНС, која је истакла част и задовољство што је Културни центар домаћин изложбе посвећене једној важној и племенитој мисији. Она је подсетила на значај хуманости и подршке људима који су били принуђени да напусте своје домове, истичући да је Србија кроз историју и сама била место доласка, али и одласка великог броја људи. Поручила је да су врата КЦНС-а увек отворена за овакве иницијативе и за подршку мисији UNHCR-а.
Марко Сомборац говорио је о свом приступу темама избеглиштва, миграција и ксенофобије кроз стрип и карикатуру. Како је истакао, био му је занимљив изазов да сложене и слојевите проблеме представи кроз хумор, али без умањивања њихове озбиљности. У својим радовима ослањао се на стварне примере, указујући на предрасуде, страх од непознатог, однос медија према избеглицама и друге појаве које прате ову тему. Посебно је нагласио значај емпатије и подсећање да и сами, као народ који је искусио принудна расељења, можемо боље разумети искуства других. Позвао је присутне да погледају изложбу и захвалио организаторима на позиву и сарадњи.
Посетиоцима се обратио и фотограф Фадил Шарки, који је говорио о свом односу према теми избеглиштва. Иако се фотографијом не бави професионално, како је истакао, нешто у њему подстакло га је да се бави овом темом, која му је блиска и због личног избегличког искуства из детињства. Кроз фотографију је желео да истражи шта се дешава унутар људи који пролазе кроз искуство принудног расељења, посебно деце.
Шеф Представништва UNHCR-а у Србији Суфијан Ађали поздравио је присутне и истакао да је циљ изложбе да се кроз уметност додатно скрене пажња на значај толеранције и разумевања. Осврнувши се на 50 година рада UNHCR-а у Србији, подсетио је на подршку коју су избеглицама током деценија пружали институције и грађани Србије, наглашавајући да се добродошлица српског народа не сме заборавити. Посебно је захвалио Швајцарској на значајној подршци, пожелевши да будућност донесе више мира и мање људи примораних да напусте своје домове.
Свечано отварање изложбе музиком су увеличали професори и ученици Музичке школе „Исидор Бајић“. Наступио је гитарски дуо Тара Клеа Кишгеци и Филип Хићил, ученици другог разреда у класи професора Александра Спасојевића, као и Страхиња Герић на хармоници, ученик трећег разреда у класи професорке Гордане Прњаворац.
Изложба „Уметност која повезује“ кроз различите уметничке форме подсећа на значај разумевања, солидарности и прихватања, истовремено отварајући простор за разговор о искуствима људи који су били принуђени да напусте своје домове.
Остави коментар