Одржано предавање „Васа Стајић – српски Сократ и последњи апостол старе Војводине“

28/12/2018

Трибина „Васа Стајић – српски Сократ и последњи апостол старе Војводине“ одржана је у петак 28. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

 Уз напомену да су историчари најчешће Васу Стајића (Мокрин, 1878 – Нови Сад, 1947) називали српским Сократом и апостолом старе Војводине, аутор трибине је додао да би Стајић могао да се назове и националним педагогом или грађанским интелектуалцем.

– Реч је о вишеструкој и вишестраној личности коју су често догматски тумачили из различитих углова неки накнадни поклоници и одређени национални кругови, који су га такође анализирали као националног или антинационалног интелектуалца – рекао је Савин на почетку трибине.

За разлику од неких других интелектуалаца, Стајић је прошао кроз три значајне епохе на прелазу из 19. у 20. век. Рођен је 10 година после аустроугарске нагодбе, а то је период када почиње да јача мађарски принцип у Угарској који је карактерисала све јача хомогенизација немађарског живља с циљем стварања мађарске политичке нације.

У периоду када је похађао Карловачку гимназију, Стајић  је почео да схвата цркву као лажни ауторитет, не да би се супротстављао цркви и религији, већ сматрајући да се она није критички односила према српској прошлости. Због тога је избачен из Карловачке гимназије и школовање је наставио у Сењу у Далмацији. Студирао је, затим, у Будимпешти, Лајпцигу и у Паризу, и завршиио је право и филозофију. Као млади интелектуалац учествовао је у покушају формирања тзв. Демократске странке у областима које данас чине Војводину.

До тога није дошло због балканских ратова, Првог светског рата и онемогућавања политичког деловања Срба у Угарској. Демократе ће се поново наћи у оквирима Демократске и касније Самосталне демократске странке на подручју Војводине. После разочарања, Стајић се из дневне политике повукао у науку.

     – Држао се учења Јована Цвијића, који је на свом предавању у Матици српској 1918. године, после стварања југословенске државе, рекао да је Војводини својствено да у оквиру Југославије има одређену аутономију и да идеја централизоване државе није својствена Србима – закључио је Савин на крају предавања.

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања