Tribina „Srbija i Poglavlje 24 – pravda, sloboda, bezbednost“ održana je u utorak 17. septembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.
Glavni cilj realizacije svih aktivnosti iz Poglavlja 24 jeste da se omogući slobodno kretanje ljudi, uz garantovanje njihove bezbednosti. Prema Izveštaju Komisije za 2018. godinu, postoji izvestan nivo pripremljenosti u Srbiji za sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, odnosno u Poglavlju 24.
– Izvestan napredak je postignut kroz jačanje pravnog okvira za rešavanje pitanja pranja novca i ispunjavanje većine prošlogodišnjih preporuka – kazala je autorka na početku predavanja.
Srbija, naime, treba da ostvari ubedljive rezultate, naročito u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala, uključujući pranje novca. Ostvaren je mali napredak u razbijanju kriminalnih mreža i uspostavljanju evidencije proaktivnih istraga, gonjenja i presuda u borbi protiv organizovanog kriminala.
Pravni okvir Srbije u velikoj meri usklađen je sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim instrumentima za borbu protiv terorizma. Aprila 2019. godine osnovano je Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma i imenovan je nacionalni koordinator. Da bi se uspostavila jedinstvena baza podataka i mehanizam za razmenu informacija u vezi s terorizmom, pripremljene su potrebne zakonodavne izmene.
Usvajanjem zakona o upravljanju državnom granicom, o strancima i o azilu i privremenoj zaštiti, u martu 2018. godine, Srbija je poboljšala usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti upravljanja migracijama. Usvojena je strategija sa akcionim planom za suzbijanje iregularne migracije. Većina iregularnih migranata koji su trenutno u Srbiji nemaju pravni status i smešteni su u privremenim smeštajnim kapacitetima.
Novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, koji je usvojen u martu 2018. godine i koji je na snazi od juna, predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodno zakonodavstvo o azilu. Vizni režim je samo delimično u skladu sa EU listom trećih zemalja čiji su državljani oslobođeni vize ili kojima je potrebna viza.
– U pitanju normativnog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u oblasti pravosudne saradnje u građanskopravnim stvarima, finalizovana je relevantna analiza, zasnovana na prethodnoj studiji iz decembra 2017. godine. U toku je rad na proceni potreba u pogledu budžeta, finansijskih troškova, ljudskih resursa, obuke i statistike – zaključila je Todorović Lazić na kraju predavanja.
Ostavi komentar