Одржана трибина „Србија и Поглавље 24 – правда, слобода, безбедност“

17/09/2019

Tрибина „Србија и Поглавље 24 – правда, слобода, безбедност“ одржана је у уторак 17. септембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.

Главни циљ реализације свих активности из Поглавља 24 јесте да се омогући слободно кретање људи, уз гарантовање њихове безбедности. Према Извештају Комисије за 2018. годину, постоји известан ниво припремљености у Србији за спровођење правних тековина ЕУ у области правде, слободе и безбедности, односно у Поглављу 24.

– Известан напредак је постигнут кроз јачање правног оквира за решавање питања прања новца и испуњавање већине прошлогодишњих препорука – казала је ауторка на почетку предавања.

Србија, наиме, треба да оствари убедљиве резултате, нарочито у борби против корупције на високом нивоу и организованог криминала, укључујући прање новца. Остварен је мали напредак у разбијању криминалних мрежа и успостављању евиденције проактивних истрага, гоњења и пресуда у борби против организованог криминала.

Правни оквир Србије у великој мери усклађен је са правним тековинама ЕУ и међународним инструментима за борбу против тероризма. Априла 2019. године основано је Национално координационо тело за спречавање и борбу против тероризма и именован је национални координатор. Да би се успоставила јединствена база података и механизам за размену информација у вези с тероризмом, припремљене су потребне законодавне измене.

Усвајањем закона о управљању државном границом, о странцима и о азилу и привременој заштити, у марту 2018. године, Србија је побољшала усклађивање са правним тековинама ЕУ у области управљања миграцијама. Усвојена је стратегија са акционим планом за сузбијање ирегуларне миграције. Већина ирегуларних миграната који су тренутно у Србији немају правни статус и смештени су у привременим смештајним капацитетима.

Нови Закон о азилу и привременој заштити, који је усвојен у марту 2018. године и који је на снази од јуна, представља значајно побољшање у односу на претходно законодавство о азилу. Визни режим је само делимично у складу са ЕУ листом трећих земаља чији су држављани ослобођени визе или којима је потребна виза.

– У питању нормативног усклађивања са правним тековинама ЕУ у области правосудне сарадње у грађанскоправним стварима, финализована је релевантна анализа, заснована на претходној студији из децембра 2017. године. У току је рад на процени потреба у погледу буџета, финансијских трошкова, људских ресурса, обуке и статистике – закључила је Тодоровић Лазић на крају предавања.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања