Tribina „Srbi u Bosni i Hercegovini od Petra Kočića do Republike Srpske“, održana je u utorak 7. maja u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.
Graovac je na početku rekao da se afirmisanje srpskog nacionalnog identiteta, pre svega u Bosni i Hercegovini, sa današnje vremenske distance, može posmatrati uvidom u život i profesionalnu delatnost Petra Kočića (Stričići kod Banjaluke, 1877. – Beograd, 1916), srpskog književnika i političara iz bosansko-krajiškog Zmijanja u današnjoj Republici Srpskoj.
Školovao se u Banjaluci, Sarajevu i Beogradu, a studirao u Beču na Filozofskom fakultetu. Rodoljublje prema srpskom nacionalnom biću i netrpeljivost prema austrougarskoj okupaciji jedan je od osnovnih motiva Kočićevog stvaralaštva. Po rodoljubivoj crti, njegove pripovetke su angažovane i obeležene političkim dešavanjima iz vremena u kojem su nastale.
U njima se susreću mnoge političke aluzije ili, kako je to sam rekao: „krupne i goleme riječi koje dušmani ne razumiju, a narod razumije“. On je austrougarsku upravu nazivao sudanijom i nju u „Starostavnoj knjizi Simeuna Đaka” alegorijski je predstavio kao ostvarenje davno zapisanog proročanstva. U Bosni, u srcu i snazi srpskog otečestva, zavladala su dva gospodara, zbog čega je nastala prevrtanija i druga sudanija.
Kočić je u pripovetkama negativno pisao o obavezi služenja vojske u dalekim krajevima Austrougarske („Tuba”), teranju kmetova sa zemlje zbog nemogućnosti da isplate visoke dažbine („Grob slatke duše”), zloupotrebama prilikom popisivanja desetine („Kod Markanova točka”, „Jure Piligrap”), kolonijalnoj eksploataciji prirodnih bogatstava („Vukov gaj”) i drugim problemima. Kritikovao je i pripadnike srpske čaršije i crkve („Mejdan Semeuna Đaka”) zbog saradnje sa vladom i učestvovanja u globljenju seljaka.
Najsistematičniju i najširu kritiku autrougarske vlasti Kočić je ostvario u delima „Jazavac pred sudom” i „Sudanija”. NJegovo rodoljublje nadovezuje se i na kosovsku tradiciju.
– Ironija je htela da je Kočić svoj život proveo uglavnom u okupiranoj Bosni i Hercegovini od strane Austrougarske. Poslednje dane proveo je u duševnoj bolnici u Beogradu. Uprkos bolesti, do kraja je bio dostojanstven i takav je 1916. preminuo u toj bolnici. Sahranjen je sa srpskom šajkačom – zaključio je Graovac na kraju predavanja.
Ostavi komentar