Трибина „Радикална странка у Војводини 1896 – 1912“ одржана је у уторак 24. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Аутор је у уводу предавања рекао да, када причамо о Србима у Аустроугарској, често пренебрегавамо друштвено-економску ситуацију која је настала после Аустроугарске нагодбе. Примера ради, још за време Баховог апсолутизма почео је развој капитализма.
У Аустрији је капитализам био развијенији него на простору Угарске, а на простору Војводине постојао је ситни капитализам. Од револуције 1848. до укидања Бахове Војводине 1860. године, на подручју тадашње Угарске постојало је свега 200 километара пруга, а пруге су, иначе, за пољопривредна подручја биле веома значајне.
У периоду после Аустроугарске нагодбе, мађарски либерализам који се до тада залагао за независну Угарску, направио је компромисни уговор са аустријским двором и тим уговором Угарска је била привилегована у односу на Аустрију.
-Сама чињеница да је дошло до некакве погодбе и да је у западној Европи већ био активан капитализам, улила је наду у неку нову сигурност у Угарској и дошло је до велике експанзије капитализма. Од револуције до укидања Баховог режима имали су 2.000 км пруга, а до 1900. године на подручју Угарске, без Хрватске, било је 17.000 км пруга – навео је Савин.
Преласком у капиталистичку фазу развоја у периоду либерализма, у западној Европи долази до огромне кумулације индустријског капитала код малог броја људи. Постоји значајна разлика између западноевропских и средњоевропских радикала, а још већа између њих и источноевропских радикала. Ова разлика видљива је у мањој размери и када поредимо српске радикале у Војводини и радикале у Србији 19. века и поред тога што им је српски етнос представљао оквир политичког деловања.
Нотабилитети су инсистирали да се доследно спроводи право о народностима и да се Србима да право управљања својим црквеношколским органима. Угарска влада, рекао је у наставку Савин, да би уништила српску опозицију, фалсификатима је покушавала да осуди Милетића за велеиздају, то су једва доказали, а када су видели да је болестан пустили су га, није им више био интересантан.
Аутор је, потом, подсетио да је радикал Јаша Томић убио политичког противника либерала Мишу Димитријевића.
-Уместо да Томић буде елиминисан за сва времена, добио је повлашћени положај у затвору – казао је Савин.
У праскозорје Великог рата, током свог деловања, казао је аутор, радикали су начинили велики број прекршаја који ће касније бити правно објашњење за укидање целокупне српске народно-црквене аутономије 1912. године. Радикале су 1910. „сменили“ српски самосталци из Хрватске, пактирајући са новом угарском владом са којом радикали нису били у добрим односима, те су се вратили опозиционом деловању.
Остави коментар