Tribina „Politička borba Svetozara Miletića od ukidanja Vojvodine do usvajanja Bečkerečkog programa“, održana je u četvrtak 18. aprila u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je dr Miloš Savin, istoričar.
Savin je počeo predavanje konstatacijom da je tokom postojanja Vojvodstva Srbija (1849–1860) Miletić najvećim delom bio politički pasivan. Nastojao je da po završetku studija prava ostvari unosnu advokatsku praksu i stekne znanje, što nije bilo lako u vreme strogog apsolutizma. Opozicioni rad je mogao u to vreme da u štampi bude afirmisan samo kroz neke umereno kritičke tekstove.
– Car Franc Jozef 27. decembra 1860. godine ukida srpsku Vojvodinu i inkorporira je u Ugarsku. Miletić 4. januara 1861. objavljuje tucindanski članak koji predstavlja, u suštini, budući program Srpske liberalne stranke koju će Miletić predvoditi. U tom članku, on se obračunava sa dotadašnjim srpskim zabludama i predlaže neku vrstu nove politike u okviru Habzburške carevine – naveo je Savin.
Miletić je smatrao da Srbi više ne treba da očekuju od Beča da ispuni njihove zahteve, nego da pokušaju da se dogovore sa Mađarima, te da se sa njima zalažu za nezavisnu Ugarsku koja bi morala da bude federalizovana. U okviru takve Ugarske neki delovi trebalo bi da postanu poslednje županije u kojima bi Srbi i druge manjine imali pravo da, zajedno sa mađarskim, upotrebljavaju svoj jezik. Poznata je Miletićeva formulacija iz tog vremena: „Mi smo i Srbi i građani“, što je podrazumevalo i nacionalna i građanska prava.
Miletićev članak je pozitivno odjeknuo kod obrazovane srpske publike. Mladi Srbi su slali peticije u kojima su se saglasili sa njegovim idejama. Konzervativci među Srbima (patrijarh Rajačić, Đorđe Stojaković, Đorđe Stratimirović) nisu podržavali politiku raskida sa Bečom.
Godine 1861. Miletić je postao gradonačelnik Novog Sada, grada u kojem su Srbi činili većinu stanovništva i birača. Tokom godinu dana, koliko je proveo na toj poziciji, uspeo je da se izbori da srpski bude zvanični jezik u gradskoj vlasti, a zbog pokušaja da ukine nemačku realku, Miletić je suspendovan.
Te 1861. godine sazvan je Blagoveštenski sabor za koji su delegati birani samo sa nekadašnje teritorije Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, dok južni delovi Srema, Bačke i Banata nisu mogli da učestvuju na tom saboru. Sabor je zahtevao formiranje srpske Vojvodine u čiji sastav bi ušli Banat, Bačka, Baranja, Srem i Vojna granica.
Bečki car je to prihvatio i uputio zahtev mađarskom saboru da usvoji srpske zahteve, ali je za kratko vreme odustao od toga i to je bio poslednji pokušaj Srba da se oslone na Beč.
U periodu od ukidanja Vojvodine pa do usvajanja Bečkerečkog programa (1969), Miletić dostiže vrhunac svoje političke snage, a njegova liberalno-opoziciona organizacija, Srpska narodna slobodoumna stranka, postaje oduševljeni masovni pokret Srba Ugarskoj.
Ostavi komentar