Одржана трибина „Политичка борба Светозара Милетића од Аустроугарске нагодбе до Велике источне кризе“

30/05/2019

Трибина „Политичка борба Светозара Милетића од Аустроугарске нагодбе до Велике источне кризе“ одржана је у четвртак 30. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

У раздобљу између Аустроугарске нагодбе па до окончања Источне кризе, долази до тектонских геополитичких промена које ће значајно одредити развој српског народа. У овом добу, Светозар Милетић програмски уобличава српски либерално-опозициони покрет у Угарској, противећи се агресивним пангерманским геополитичким тежњама са којима пактира угарска политичка елита.

Ради стварања опозиције Милетићу унутар српског покрета, лимитирања његовог утицаја на Србе у Угарској и ван ње, нарочито у Србији, против њега делују значајни елементи, мађарске, аустријске, хрватске, али и србијанске политичке елите. Однос у поимању српске политичке збиље оријентисан је  наспрам Милетића: угарска влада имала је проблем са његовим ставовима, аустријски цар се противио сматрајући да Милетић  има велики потенцијал и углед и да може да изазове нереде.

– Сам кнез Србије, хрватски бан и многи други своје су политичке акције често детерминисали у односу на овог човека који је био у суштини само један опозициони представник, никада није заузимао ниједну значајну државну функцију, осим што је био посланик у угарском, хрватском и црквеношколском сабору – навео је Савин.

У наставку, предавач је рекао да је уочи Аустроугарске нагодбе 1867. године, Милетић увиђао проблем Војводине која није имала никакав легитимитет у историјском смислу. Сматрао је да Срби треба да направе коалицију са Мађарима и да борбом за независну Угарску успоставе такву државу која неће бити искључиво мађарска, него држава свих њених народа (Срба, Словака, Русина и других). Милетић је за такву политику придобијао Србе у Угарској уз прећутну подршку из Србије.

Године 1865. на изборима, Срби окупљени око Милетића добијају рекордних 12 посланика у угарском сабору, а 1868. У Београду је убијен Михаило Обреновић. Намесништво у Србији донело је одлуку да се кривцима за убиство прогласе страни плаћеници, а то је била погодна ситуација да се и Милетић оптужи као један од организатора шире завере. Стављено му је на терет да је покушао убиством монарха да наметне себе као јединог политичког вођу српског народа, што није одговарало реалности.

Милетић је 1869. године осмислио Бечкеречки програм, својеврстан манифест Српске народне слободоумне странке који је те године и усвојен у Великом Бечкереку. У њему су прокламована главна начела политике српског националног покрета у Јужној Угарској која ће бити актуелна током наредних петнаестак година.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања