Одржана трибина „Подела на радикале и либерале у Војводини 1880-1887ˮ

31/05/2017

Трибина „Подела на радикале и либерале у Војводини 1880-1887ˮ, аутора и предавача др Милоша Савина, историчара,одржанаје у среду 31. маја у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

На почетку једног у низу својих предавања о Србима у Аустроугарској с краја 19. и почетком 20. века, Савин је подсетио да су се термини „либераланˮ и „радикаланˮ често појављивали после Француске буржоаске револуције – у време Првог српског устанка, појавио се у Шпанији један покрет који се називао либералним.Отприлике у исто време настао је и термин „радикаланˮ и у почетку се највише користио у Енглеској (покрет за радикалне слободе, што већу равноправност и за опште бирачко право).

До кризе српског опозиционог покрета оличеног у Српској народној слободоумној странци Светозара Милетића(1826 – 1901) на подручју данашње Војводине,која се касније поделила на радикале и либерале, дошло је одвођењем Милетића у затвор, када је народни трибун због погледа на решење источног питања успео да окрене против себе и власт у Београду и у Пешти. У то време Милетићев покрет је запао у неку врсту апатије.

– Током Милетићевог успона, у Новом Саду је у политичкој емиграцији боравио Светозар Марковић који је социјалистичким идејама, према неким тврдњама, успео да придобије одређени број Срба уз себе и да направи неку клицу раздора у Милетићевом покрету -рекао је Савин, додавши да је последње заседање Скупштине Уједињене омладине српске на овим просторима одржано у Вршцу и ту се догодио значајан сукоб концепције између Светозара Марковића и Владимира Јовановића.

-Тој Скупштини присуствовали су и петнаестогодишњи Јаша Томић и Лазар Нанчић, 17-годишњак, и може се рећи да су они ту почели да се напајају идејама социјализма, који су касније те ставове ревидирали- истакао је Савин.

По повратку и благом опоравку, Милетић је 1881. године направио збор своје странке у Новом Саду с циљем да је очисти од нотабилитета и да је учврсти, али искусни старији политичари, окупљени око Нике Максимовића, остали су пасивни.

– Јаша Томић је тражио да се програм странке допуни социјалним елементима, односно, како су савременици говорили „политиком хлебаˮ. Милетић је био против тога, успео је да удаљи Томића са скупа, окарактерисавши га као социјалисту и револуционара– навео је Савин.

Новосадски збор није успео да успостави јединство у странци, чак је и убрзао распад странке. Почетком 1884. године у Милетићевој странци већ су се потпуно оформиле три струје: лева, прогресивна, која је била окупљена око Јаше Томића и Лазе Нанчића, десна конзервативна, такозвани нотабилитети окупљени око Нике Максимовића и Светислава Касапиновића и средња – умерени либерали коју су чинили Михаило Полит Десанчић и Миша Димитријевић.

Нотабилитети су априла 1884. организовали збор у Кикинди на којем су понудили нови програм странке. Против њиховог програма изјаснили су се Јаша Томић и Лаза Нанчић. Већина збора је прихватила овај нови Кикиндски програм, као и предлог да се присталице програма организују у посебну Српску народну странку са „Заставомˮ као главним органом. Већина у Сабору формира лист „Браникˮ и у том периоду почиње обрачун српских представника преко ових листова. Приближавали су се избори за Угарски сабор и било је јасно да је неопходно да се направи један српски бирачки опозициони збор.

– Одлучено је да то буде априла 1887. у Сентомашу (Србобрану), где странка последњи пут покушава да заједнички донесе предизборне одлуке. Задатак је био да се одлучи са којим програмом ће посланици иступити на изборима за Угарски сабор, међутим, ту се десио највећи раскол – навео је Савин.

За проширени Бечкеречки програм из 1869. године биле су присталице Томића, а за непромењени Бечкеречки програм из 1872. биле су Политове присталице. Начелне разлике нису биле превазиђене, па су на рушевинама старе Српске народне слободоумне странке већ идућег месеца основане две нове – Српска народна либерална странка и Српска народна радикална странка.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања