Tрибина „Никола Пашић и радикали у Србији“, одржана је у четвртак 15. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Љубиша Деспотовић.
На почетку трибине, Деспотовић је казао да су Радикална странка и њен вођа Никола Пашић парадигматичан пример политичког развоја кроз који је ова најзначајнија и најорганизованија српска политичка странка, као и српско друштво, прошла у распону од социјалистичког народњаштва, популистичке демократије до малограђанског конзервативизма.
– Она ће својом политичком делатношћу снажно обележити последње три деценије 19. века и у великој мери утицати на коначни изглед српског друштва на почетку 20. века – објаснио је аутор трибине.
Говорећи о почецима странке, Деспотовић је рекао да је њен идејни творац био Светозар Марковић и да је она у то време била прва и права модерна политичка странка у Србији.
– Прва фаза настанка странке везана је за почетак 70-их година 19. века и за идеологију Марковићевог аграрног социјализма. То је изворни програм на коме ће радикали стасати као млад нараштај и формирати своју странку – рекао је аутор трибине.
Либерали и напредњаци, иако формирани пре радикала, нису имали такву страначку структуру и тако јасно дефинисану идеологију, организацију и партијску и пропагандну машинерију као Радикална странка.
Иако су се по својој социјалној и политичкој снази издвајали као странка, радикали нису увек били у прилици да управљају државним кормилом. Увек у сукобу са српском круном, чак и онда када то нису желели, користили су сваки свој долазак на власт да у Србију унесу што више политичких новина из свог страначког програма.
Краљ Милан Обреновић, а касније и његов син Александар и напредњачка влада, спроводили су жестоко политичко насиље над радикалима покушавајући да обуздају ту снагу која се „ваљала“ према Београду, двору и влади и која је претила да преотме власт – објаснио је Деспотовић и рекао да се то и десило крајем 80-их година, када су радикали преузели власт у Србији.
Радикална странка је у свом политичком раду претрпела и највише идеолошких трансформација, прешавши пут од народњаштва инспирисаног социјалистичким идејама, преко утицаја француског радикализма до малограђанског конзервативизма странке на власти, која је желела да по сваку цену сачува реалну власт и политички утицај.
Та странка на чудноват начин измешала је у својим редовима модернистичку и антимодернистичку компоненту, делујући у појединим периодима као промотер политичког развоја Србије а у другом као његова препрека.
– Противуречна у свом карактеру, барем онолико колико и социјална снага из које је израсла, Радикална странка је у исто време деловала као реформска, али и као политичка снага која се модерним реформама супротставља и онда када за то нема никавих разумних политичких разлога – закључио је Деспотовић.
Остави коментар