Одржана трибина „Нација и национализам“

24/10/2019

Трибина „Нација и национализам“ одржана је у четвртак 24. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Слепчев је предавање „отворио“ речима да се у сфери практичне филозофије нација доживљава као духовна категорија, док се појам народа посматра као нешто предмодерно.

У перцепцији филозофских мерења, рекао је у наставку аутор, народ и нација се посматрају у аристотеловском поимању – народ је органска категорија, а карактеришу га робовска и племенска свест и све оно што се не узноси до нивоа духовне равни.

Нација је искорак народа на вишу раван, духовну категорију где народ постаје свестан самог себе као политичког бића. Тог момента народ прераста у стање нације и постаје политички субјекат у смислу целокупности властитог корпуса.

– Појам нације у данашњем смислу није постојао до пре два века, односно грађанских револуција, када је тек почео да заживљава. Реално, у том периоду на Земљи није било више од петнаестак држава и оне су углавном биле империјалног карактера – објаснио је аутор трибине.

Са грађанским револуцијама, првенствено од Француске револуције, на тлу Европе отворио се простор за еманципацију свих врста посебности и процеса – од верских, религијских, етничких, културолошких и језичких. Тај процес конститусања нација још није завршен, дешава се и на делу наше територије и још увек траје.

Многи под појмом нације и данас подразумевају религијске и етничке групе. Додатну збрку у појмовном смислу данас имамо чак и са Уједињеним нацијама, кровном светском организацијом, која заправо не окупља нације, како јој име говори, него државе – чланице.

Национализам који произилази из нације, најчешће има два политичка гледишта. Једно је да је национализам напредна и ослобађајућа снага која пружа наду у национално јединство или незвисност (било присутно у револуцијама у Европи током претпрошлог века).

Друго гледиште истиче да је реч о ирационалној и реакционарној доктрини која даје простор вођама да, у име нације, воде политику војног ширења и да покрећу ратове.

– Национализам је увек био згодан беџ на реверу многих идеолошких опција. Многи за њим посежу у складу са својим политичким потребама. Кључни типови национализма су: либерални, конзервативни, експанзионистички и антиколонијални – објаснио је Слепчев.

Аутор је предавање завршио закључком да је осећај припадности у верском, националном и расном смислу данас толико јак да су догађаји са мигрантским таласима из земаља Блиског истока довели до тога да у Европи поново јача тренд суверенизма, а да се политичке елите све више окрећу концепту националне држава.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања