Održana tribina „Mitovi i stereotipi u funkciji geopolitike – srbofobija i njeni izvori“

Održana tribina „Mitovi i stereotipi u funkciji geopolitike – srbofobija i njeni izvori“

Tribina „Mitovi i stereotipi u funkciji geopolitike – srbofobija i njeni izvori“ održana je u utorak 25. jula u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. doktor LJubiša Despotović.

Autor je objasnio osnovnu funkciju, nastanak i medijsku eksploataciju mitova i stereotipa, kako u njihovoj istorijskoj, tako i u aktuelnoj geopolitičkoj perspektivi.
– Srbofobija, kao i čitav niz drugih negativnih mitova i stereotipa o srpskom narodu, posmatraju se kao aktivni izdanci rusofobije i zajedničkog im korena u religijsko – konfesionalnoj pripadnosti pravoslavlju – kazao je Despotović na početku obraćanja publici.
– Sve vrste fobija potiču iz situacija socijalnih strahova, a oni su proizvod planskih delatnosti određenih političkih, religijskih ili društvenih elita. One zbog svojih jasnih interesa generišu takav kontekst u kome je egzinstencijalni ili socijalni strah tako proizveden da kada uznemire veće mase ljudi kojima je u takvim situacijama lako manipulisati – objasnio je Despotović.
Sledeća faza u takvom kontekstu egzistencijalnog straha je potreba jedinke da se sabija „uz svoje stado“ i da se više približi identitetu do kojeg je manje ili više držala u periodu blagostanja. U takvom stanju plasiraju se mitovi i stereotipi o određenom narodu ili regionalnom prostoru.
– Kada se takav scenario razradi, onda dolaze sami stereotipi koji funkcionišu na bazi poluistina, jer kada bi bili potpuna laž, lako bi ih bilo prozreti i odbaciti. No, njihova prijemčivost se i sastoji upravo u tome da imaju određene dodirne tačke sa identitetom određenog naroda ili svojstvima određenih regionalnih grupacija koje se prepoznaju kao što mi prepoznajemo razlike na nivou Vojvodine, juga Srbije ili naših sunarodnika preko Drine. U tom haosu kada je čovek „bombardovan“ mnoštvom poluinformacija, formira se matrica za plasiranje određenih stvari – detaljno je objasnio autor tribine.
Srbofobija, po Despotoviću, predstavlja rukavac rusofobije. On je podsetio da je istoričar Milorad Ekmečić u svojim radovima isticao da postoje dva izvora rusofobije, a samim tim i srbofobije – prvi datira iz 19. veka. Tada su rodonačelnici rusofobije bili narodi anglosaksonskog porekla, prvenstveno Britanci, a onda Nemci i Austrijanci zbog svojih geopolitičkih interesa šireći u svom javnom mnjenju i u Evropi strah od Rusije.

Oni su tako pripremali teren za svoje buduće ratove, ali u nameri da spreče Rusiju da se preko današnje Ukrajine, Bugarske i Rumunije spusti do Grčke na Crno more.
– Drugi izvor rusofobije potekao je s početka 20. veka i vezuje se za Oktobarsku revoluciju 1917. godine. Nimalo slučajno, jer se iz tog izvora, čitav vek kasnije, Rusiji i svim pravoslavnim Slovenima za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije spočitavala pripadnost „boljševičko-komunističkoj opasnosti“.
– Treći izvor rusofobije i srbofobije je uticaj Vatikana koji to radi već 10 vekova, od velikog raskola u hrišćanstvu. Na srpsko pravoslavno stanovništvo se vrši veliki pritisak da se potisne sa određenih područja Balkana, a onda da se pod tim pritiskom izvrši konverzija u rimokatolicizam – zaključio je Despotović.