Одржана трибина „Црна рука” и Солунски процес 1917. године

15/10/2018

Tрибина „Црна рука и Солунски процес 1917. године” одржана је у понедељак 15. октобра у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.

На токове историје, рекао је на почетку аутор, утицале су и личности које по својој улози у друштву нису заузимале највише позиције у хијерархији. Једна од њих био је пуковник Драгутин Т. Димитријевић Апис (Београд, 1876. — Солун, 1917) који је одиграо значајну улогу у Краљевини Србији на почетку 20. века.

Организација „Уједињење или смрт”, познатија под називом „Црна рука”, основана је 1911. године, али њени корени сежу до 1901., када се група официра-завереника заједно са Аписом први пут окупила у стану Антонија Антића и разматрала план о ликвидацији Александра Обреновића. Политички су понекад били у савезу са Двором, а против радикала Николе Пашића, а понекад су били са радикалима против Двора. Већ тада се назирао неизбежан обрачун између та три центра моћи.

Почетком 1914. године, због заоштрених односа између „Црне руке” и радикала, вероватно би дошло до војног удара да се није догодио атентат у Сарајеву после којег је Србији запретио рат са Аустроугарском. Апис је био упознат са плановима атентата.

Током Великог рата, „Црна рука” и њен неформални вођа Апис, поделили су судбину српске војске са којом су прешли на Крф, а потом у Солун, где се и одиграо завршни чин Аписовог бурног живота.

У децембру 1916. године, Аписа су ухапсиле српске војне власти под оптужбом да је покушао атентат на регента Александра Карађорђевића. Млади регент, неспреман да моћ и политички утицај подели са Аписом, одлучио је да га елиминише из даљег политичког живота Србије.

Апис је оптужен да је одржавао тајне контакте и водио конспиративне разговоре са аустроугарским дипломатом Сајсом Инкартом, те да га је он уверавао да ће Аустроугарска одмах закључити примирје са Краљевином Србијом под условом да се „Црна рука” претходно обрачуна са регентом Александром.

Одлучено је да се цела група са Димитријевићем на челу ухапси и изведе пред Војни суд због велеиздаје. Апис је тада био помоћник начелника Штаба Треће армије, а војска га је разоружала и ухапсила у Штабу Треће армије 28. децембра 1916. године. Заједно са њим, ухапшени су и припадници „Младе Босне” Раде Малобабић и Мухамед Мехмедбашић.

    Процес је одржан пред Великим војним судом у касарни Треће армије у Солуну. Суђење је водио генерал Мирослав Милисављевић, а тужилац је био пуковник Љубомир Дабић. У статусу сведока оптужбе, изведени су многи припадници војске, официри и подофицири који су потврдили налазе оптужнице. Официри Милан Недић, Душан Симовић, Милутин Недић, Дража Михаиловић и Мустафа Голубић одбили су да учествују у процесу.

Пресуда Војног суда донета је 23. маја 1917. године. Њом су на казну смрти стрељањем осуђени Апис, Раде Малобабић и артиљеријски мајор Љубо Вуловић, док је осталим осуђеницима на најтежу казнену меру, а након завршеног жалбеног поступка, смртна пресуда преиначена у затворску. Осим поменуте тројице, накнадно су сви ослобођени.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања