Трибина „Блиски исток у 2018.“, одржана је у понедељак 17. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић.
Конфликтима оптерећен регион Блиског истока није мировао ни у години која је на измаку. Аутор Старовић подсетио је на грађански рат у Сирији у који су укључени регионални, али и глобални актери и који траје већ седам година. Однео је 600 хиљада живота и оставио више од 11 милиона људи у расејању.
Током 2018. године, сиријска власт потпуно је вратила територије које су биле под влашћу тзв. Исламске државе. Такође, легална влада Башара Ел Асада, уз подршку из Ирана и Руске Федерације, успела је да овлада и свим територијалним „џеповима“ у централним деловима Сирије. Практично је поново успостављен територијални континуитет.
– Најважније отворено питање је енклава у пустињским деловима код граничног прелаза између Ирака и Сирије где пролази пут који спаја Дамаск и Багдад. Поред је америчка војна база, па је то подручје изван доступности сиријских снага – рекао је Старовић.
Ни друго највеће жариште Блиског истока, а реч је о Јемену, није мировало током ове године. Рат је почео 2015. године као наставак процеса започетих током тзв. “арапског пролећа“, када је оборен председник Салех и на његово место именован је његов тадашњи заменик Хади са седиштем у Адену.
Дошло је, потом, до побуне на северу Јемена коју су повели револуционарни Хуси, припадници верске заједнице, иначе блиски Шиитској школи Ислама. Њихов мотив за побуну било је непризнавање свргавања председника Салеха. У рат се 2015. године укључила и Саудијска Арабија на страни Владе са седиштем у Адену председника Хадена.
– Од тада траје брутална агресија Саудијске Арабије на Јемен која се огледа у свакодневном бомбардовању ових подручја које контролишу побуњеници – рекао је аутор трибине уз податак да број погинулих до сада износи између 60.000 и 80.000 хиљада људи, а у великом броју становништво, међу којим је и велики број деце, умире од глади.
У наставку предавања, Старовић је подсетио и на конфликт између Израела и Палестинаца. Администрација Доналда Трампа је покушавајући да реши овај проблем, децембра прошле године, признала подељени град Јерусалим као престоницу Израела. То је изазвало велико незадовољство у Палестини и државама арапског света.
Старовић је подсетио и на дипломатски сукоб међу чланицама Савета за сарадњу у Персијском заливу, превасходно између Саудијске Арабије и Катара, који поприма карактер дуготрајног хладног рата.
Притом, тзв. „игра престола“ у самој Саудијској Арабији, услед медијски веома пропраћеног случаја убиства новинара Џамала Хашогија, добија на замаху и прети дестабилизацијом највеће државе Арабијског полуострва.
– Уз све то, политички односи Вашингтона и Анкаре добијају нову динамику, условљену економском кризом која је погодила Турску – закључио је Старовић.
Остави коментар