Одржана промоција трилoгије „Ми смо бранили Кошаре“

22/04/2019

У понедељак 22. априла у клубу „Трибина млaдих“ Културног центра Новог Сада, уприличена је промоција трилoгије „Ми смо бранили Кошаре“ Ненада Милкића, правника и књижевника. На промоцији је, поред аутора, говорио Ђура Елчић, учесник битке на Кошарама, а Мариа Ковачевић прочитала је одломке из романа „Бесмртни батаљон“.

 Захваливши на почетку домаћину промоције Културном центру Новог Сада, модератор Стеван Бабић је укратко представио аутора Ненада Милкића: рођен је у Лозници, члан је удружења МЕНСA, живи са породицом у Малом Зворнику. Аутор је трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ коју чине романи: „Последња стража“(2014), „Зов карауле“ (2016) и „Бесмртни батаљон“ (2018). Носилац је многих признања.

Пошто је Мариа Ковачевић из дела трилогије „Бесмртни батаљон“ прочитала потресно писмо српског војника са Кошара упућено кћерци коју годину дана није видео, аутор Милкић је рекао да је вечерашње окупљање заправо сећање на људе који су заувек остали на граници.

– Писао сам и песме, пишем их још увек и у њима посвећујем пажњу страдању нашег народа. Многи људи и догађаји нису описани, није им поклоњена пажња каква им доликује, пали су у заборав. Задатак свих нас је да те људе не заборавимо. То је оно што радим у својим песмама и роману „Зовем се Дуња“ и у трилогији „Ми смо бранили Кошаре“ – рекао је Милкић.

Затим је додао да је те 1999. године био четрнаестогодишњак, а да је Ђура Елчић имао само пет година више и стајао је на граници која је у том тренутку била најтежа, најчвршћа и представљала је најпакленије место на земаљској кугли. Он и његови другови имали су тада по 19 година. У једном тренутку њихова команда их је заборавила, остављени су да погину.

– Данас, 20 година после, слободно можемо да причамо о томе како је НАТО 1999. године хтео да изврши агресију на нашу земљу, али да то и данас крије, јер је највећи копнени пораз доживео на југословенско–албанској граници. Први, најтежи удар примили су момци са Кошара, припадници 53. граничног батаљона. До краја рата граница није попустила – рекао је Милчић.

 Милчић је затим констатовао да хероји са Кошара нису тада бранили само границу него и кућу сваког од нас, а потом запитао шта смо сви ми појединачно учинили да се ти људи данас осећају херојима.

Учесник најславније битке из 1999. године током НАТО агресије на нашу земљу Ђура Елчић, рекао је да се „упадљиво пуно ћутало о Кошарама скоро 20 година“. Сада се, додао је,  много прича и много је тога речено. Пре неки дан је на телевизији приказан филм.

– Желео бих да захвалим омладини Апатина, гимназијалцима који су негодовали када им је амерички амбасадор показао мапу Србије без КиМ. Јер, када погледам те гимназијалце и њихов гест, знам да се нисам тамо на граници узалуд смрзавао, гладовао и држао главу у торби – рекао је Елчић.

Промоција је завршена закључком да је ова трилогија допринос борби против заборава, јер ми као народ имамо ружну особину – успешно гајимо културу несећања. Толико лако заборављамо и опраштамо, допуштамо себи да не знамо ко смо и одакле смо потекли, а истовремено лако прихватамо туђе као своје.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања