О тоталитарним идеологијама – фашизам и националсоцијализам

query_builder

Трибина „О тоталитарним идеологијама – фашизам и националсоцијализам” одржана је у уторак 27. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Објашњавајући на почетку порекло назива „фашизам”, Слепчев је казао да је фашистичка партија Италије Бенита Мусолинија одредила себи такав назив на основу појма „фашина”, што би требало да симболизује сноп прућа као симбол заједништва и несаломивости. То је било извориште које већ, само по себи, наговештава психолошки профил те идеологије.

Слепчев је, потом, набројао мислиоце који се везују за фашизам, а међу којима су Жозеф Артур де Гобино, Освалд Шпенглер, Филипо Томазо, Карл Шмит, Фридрих Рацел, па чак и чувени композитор Рихард Вагнер, на кога је Де Гобино имао веома јак утицај. Све су то људи који су већином живели и интелектуално деловали у 19. веку, што је у контрасту са чињеницом да је фашизам као идеологија настао у Италији у првој половини 20. века.

 Фашизам се може окарактерисати као идеологија фрустрације и то оних нација које су, углавном, из Првог светског рата изашле поражене. У питању је првенствено Немачка.

У Италији је реч о незадовољству поделом „плена” после рата, јер су Италијани прижељкивали да буду господари Средоземља. То се није догодило, па је у Италији 1921. формиран фашистички покрет на којем су се темељили сви каснији правци. Постојао је и шпански модел фашизма – франкоизам (добио име по Франсиску Франку, шпанском диктатору), али је ипак најизраженији био немачки националсоцијализам са Адолфом Хитлером на челу. Оставио је далекосежније крваве трагове.

Антисемитизам је био најизраженији код Немаца, и ушао је у програм Националсоцијалистичке партије. У геноциду Хитлерове нацистичке Немачке страдало је око шест милиона Јевреја.

Слепчев је, затим, казао да је једна од важних особености фашизма био и антикомунизам, као анимозитет према идеологији која је, можда, и најсличнија фашизму.

– Као несумњиво злочиначки, политичка теорија истиче покрет усташа у Хрватској. Фашизам је био битно утемељен у Мађарској пре Другог светског рата, а у Србији се помиње југословенски народни покрет „Збор” Димитрија Љотића, чији утицај је био занемарљив и који је однео свега један проценат гласова на изборима – закључио је Слепчев.

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language