Ivan Antić je dobitnik Nagrade „Miloš N. Đurić“ za prevod poetske zbirke „Dole dole“ slovenačkog autora Daneta Zajca, koju je objavio Kulturni centar Novog Sada.
Nagradu dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, a žiri je radio u sastavu: Olja Petronić, predsednica, Zorislav Paunković, Đorđe Tomić, Sanja Karanović i Neda Nikolić Bobić i odluku je doneo jednoglasno.
Celu vest možete pročitati na linku.
O knjizi:
Dole dole je knjiga poezije suvih i od duge ćutnje slepljenih usana, poezija koja trpi pritisak planine i težinu brisanja čoveka i njegovog traga iz predela kojim se kreće, poezija „odsanjanog snevača“ koji se susreće sa sobom iz vremena prošlog i sa senima bližnjih u slućenom kraju pevanja. (…) Jedan od dva kontrapunkta silaznoj kadenci knjige su ptice. Ptičji let može, svakako, biti i let nadole, ali on nije isto što i pad budući da sadrži momenat volje. Ptica se voljno prepušta spustu niz nevidljive vazdušne padine. Gorski predeli predstavljaju drugi kontrapunkt, gord i otuđen u nemosti kontemplacije. Međutim, ni traga od Evoline divinizacije, koja podrazumeva pseudoplatonističko zanemarivanje mnogo čega, što na kraju dugačkog lanca uzroka i posledica može voditi do ideološke zaslepljenosti, čemu se Zajc celog života suprotstavljao. On piše knjigu o planini i čovekovoj nemoći spram nje. Stoga naslov knjige ne priziva u svest put nagore i osvajanje vrha. Ovde put nagore i put nadole, suprotno Heraklitovom mišljenju, nisu isti put. Zajc moralnoj ogrubelosti koju podrazumeva misaona ekstrapolacija uspinjanja pretpostavlja metafizičku meditaciju o padu. Udvojenost reči dole, koja se nalazi na još nekoliko mesta u knjizi, ukazuje na opasnu semantičku kliskost. Prvo dole je iznad drugog. Pad je između. A pad se nastavlja nakon drugog dole. Tako je data sekvenca, loop pada, jeziv metafizički gif. (Ivan Antić)
Ostavi komentar