Миљенко Јерговић са ученицима новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”

26/09/2018

Непосредно после отварања фестивала „Прозефест”, у Културном центру Новог Сада публика је имала прилику да се упозна са Миљенком Јерговићем, овогодишњим добитником Награде „Милован Видаковић”.

Књижевни критичар Драган Бабић рекао је да се књижевном делу Миљенка Јерговића може прићи са више страна, а као једну од важних тачака у Јерговићевом списатељству навео је чињеницу да је почео као песник.

– Потом је дошла збирка „Сарајевски малборо”, збирка о људима и граду у којој се Јерговић први пут показао као прозни писац и тиме је зацртао координате својих наредних књига као што су збирка „Мама Леоне”, роман „Отац” и књига „Род”. У том делу се показао као потпунији писац који пише историју своје земље, државе и себе као појединца – рекао је, између осталог, Бабић.

     Са лауреатом, који ће после Награде „Милован Видаковић” у октобру примити признање немачког Културног форума „Источна Европа” за целокупно прозно стваралаштво, разговарали су ученици новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај” Павле, Лука и Данијела.

     На питање гимназијалаца како се осећа као лауреат, Јерговић се нашалио рекавши да се осећа „мало постарије”, а затим додао да су књижевне награде за писце веома важне и када их добија и када их не добија, јер у оба случаја носе поруку.

     С обзиром на чињеницу да Јерговић често пише о свом родном граду Сарајеву, новосадске ђаке занимало је каква је разлика између некадашњег и данашњег града на Миљацки.

     – Разлика је огромна. Оног Сарајева се сећам и моје је, а ово друго гледам, и то су дефинитивно два различита места – одговорио је књижевник.

     Упитан о разликама између успомена и сећања, Јерговић је казао да је сећање целина онога што јесмо, а успомена је сентиментални исечак те целине.

     – Ја се целог свог живота покушавам спасти сентименталних ефеката сећања и проблема са властитом психологијом. Наиме, да бисмо могли живети и дочекати сутрашњи дан, у својој глави бришемо већину лоших ствари, цензуришемо, сећамо се радикално улепшаних догађаја и увек имамо жал за „добрим старим временима” – објаснио је Јерговић на крају овог пријатног сусрета са гимназијалцима.

Миљенко Јерговић рођен је 28. маја 1966. у Сарајеву. Из кошевског је породилишта донет у зграду госпође Хајм-Песерле, на пети спрат, стан Рејц. Три године касније, сели се на Сепетаревац, у кућу Тркљи. Последњих двадесет и пет година, колико не живи у родном граду, уложио је у стварање фикционалног Сарајева, Мејташа и Сепетаревца, који са истоименим стварним топонимима могу, али и не морају, имати везе.

Аутор је четрдесетак књига прозе, романа, есеја и песама, те књига епистоларне прозе (са Семездином Мехмединовићем и са Светиславом Басаром). Романи и књиге прича превођени су му на двадесетак језика и тако објављени у више од сто различитих издања.

Новосадској публици ће се наредне вечери представити писци Енес Халиловић и Боривој Радаковић, а комплетан програм фестивала можете погледати овде.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања