У оквиру циклуса “Зеленa дебатa”, трибина „Зелена престоница Европе – Љубљана“, одржана је у четвртак 23. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Аутор и модератор био је Данило Копривица, а на трибини су, осим аутора, говорили дипломирани инжењер архитектуре Андреј Стрехов и студенткиња четврте године архитектуре и демонстраторка на Департману за архитектуру и урбанизам Николина Благојевић.
– Осамнаеста по реду „Зелена дебата“ почетак је детаљнијег упознавања са искуствима најзеленијих европских градова, овога пута кроз причу о главном и највећем словеначком граду, Љубљани, која је 2016. године била Европска престоница културе. У главном граду Словеније, три четвртине јавних површина заузимају зеленило и травњаци што Љубљану сврстава високо на листи најзеленијих европских градова.
– Карактеристично за Љубљану је да је сваки становник удаљен највише 300 метара од зелене јавне површине, а за аутомобиле је затворено више од 100.000 квадратних метара у епицентру града. Циљ Љубљане и њеног зеленог концепта је да до 2025. године трећина саобраћаја буде опредељена за пешаке и бициклисте, друга трећина за кориснике градског превоза, а преостали део за аутомобиле – представио је Копривица најзанимљивије делове зеленог плана словеначке престонице.
У наставку трибине, Николина Благојевић је подсетила да Љубљана има око 280.000 становника и покрива површину од 275.000 квадратних километара, што је приближно величини Новог Сада. Зелену трансформацију Љубљана је постигла током 10 година, те је 2014. проглашена Зеленом престоницом Европе.
– Акценат је у Љубљани стављен првенствено на јавни превоз и на бициклистичку мрежу, улице у центру града претворене су у пешачку зону. Њихови циљеви идеалног града подразумевали су подстицање свести становништва и жељу да постану високо еколошки град – рекла је Благојевић.
Она је подсетила да по европским стандардима град треба да има 25 процената зеленила, а Љубљана је успела да досегне невероватну бројку од 75 одсто зелених површина, које укључују и водене, шумске и пољопривредне површине. Такође, има и ботаничку башту, најстарију у Југоисточној Европи.
– Модел Љубљане можда бисмо могли да применимо и у Новом Саду, првенствено утицајем на свест становништва, затим модернизацијом саобраћаја и увођењем пешачких зона – препорука је ове студенткиње архитектуре.
Архитекта, интермедијски дизајнер, теоретичар и сценограф, Андреј Стреховец, који је дипломирао на Факултету за Архитектуру на Универзитету у Љубљани, рекао је да је срећа што је Словенија иначе држава шума и зеленила. Стреховец је мишљења да би и Нови Сад, озбиљном и систематичном зеленом политиком, могао да се у догледно време уврсти у најзеленије европске градове.
На крају трибине, студенткиња архитектуре Марија Станојевић направила је кратак увод о данском граду Копенхагену, који ће бити тема наредне „Зелене дебате“.
Остави коментар