Курдистан након референдума

query_builder

Курдистан након референдума

Трибина „Курдистан након референдума“ одржана je у среду, 20. децембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.

На територији која је под контролом аутономне регије Ирачког Курдистанa, 25. септембра 2017. Године одржан je референдум на којем се велика већина бирача изјаснила за независност ове области. У данима који су уследили, међутим, ирачке власти преузеле су војну и политичку иницијативу, као и контролу над значајним деловима територије Ирачког Курдистана, укључујући и нафтом богату регију Киркука, за шта су добиле подршку суседа у Анкари и Техерану.
Старовић је на почетку предавања казао да се за курдски народ често каже да представља најмногољуднију нацију без своје земље. У историјском смислу, разлог томе су и прилично неповољне географске и историјске околности – око 30-так милиона Курда стешњено је на планинским просторима између три простора која су рађала велике и значајне цивилизације и државе – Месопотамија, Персија и мала Азија (некадашњем Источном римском и турском царству).
Осим што су нација без државе, Курди имају још једну карактеристику – дубоко су подељен народ по неколико основа: по државним границама (половина Курда налази се на територији данашње Турске, око шест милиона живи на подручју северног Ирака, око осам милиона у Ирану и око два милиона настањено је у Сирији.
-Чињеница да немају своју државу довела је до језичке поделе и до тога да никада није дошло до стандардизације курдског језика који данас има много дијалеката, толико различитих да се Курди данас не разумеју – рекао је Старовић.
Курдски проблеми постају значајније видљиви 80-тих година прошлог века када је у контексту „хладног рата“ формирана терористичка Радничка партија Курдистана, која спаја курдску националну борбу са идеалима марксизма, феминизма и другим вредностима које су наишле на повољан одјек, како у Совјетском савезу, тако и унутар интернационале црвених бригада са којима су сарађивали.
Тих година један од оснивача те партије, Абдулах Оџaлан покреће устанак који до данашњих дана односи на хиљаде живота, првенствено курдских све до 1999. године када је Оџелан ухапшен (и дан данас је у затвору) што је отворило могућност за почетак политичких преговора, па Курди у Ираку почињу да функционишу као својеврсна држава унутар ирачке државе.

Референдум у Курдистану, одржан је 2017. године и мада се на њему око 90 одсто гласача изјаснило за независност, она није проглашена и до ње сигурно неће доћи у догледно време. Разлог томе је и чињеница да се Ирачки Курдистан, почевши од 2014. године показао у очима Запада као кључни партнер на терену за сузбијање исламске државе и за борбу против ње. Ту је ирачки Курдистан добио доста „поена“ у међународној јавности, али и новца и војне опреме.
-Многи сада сматрају да није искоришћена прилика управо 2014. и 2015. године да дође до референдума и независности. Процена Масуда Барзанија и остатка политичког руководства Ирачког Курдистана била је да треба сачекати, завршити до краја борбу против тзв. Исламске државе и тек потом се упустити у тај рискантан потез. Време је показало да је реч о пропуштеној прилици – рекао је на крају Старовић, додајући да је јасно да у скоријој будућности неће бити решено курдско питање.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language