Концерт „CAMERATA ACADEMICA“

query_builder

Циклус НОВИ ЗВУЧНИ ПРОСТОРИ

Петак, 30. јун 2017.

Културни центар Новог Сада, Клуб „Трибина младих“,

19 сати

CAMERATA ACADEMICA

Диригент: Александар Којић

С о л и с т и :

Весна Аћимовић, сопран

Ана Радановић, мецосопран

Младен Продан, тенор

Лаура Леваи Аксин, флаута

Неда Хофман, клавир

Срђан Сретеновић, виолончело

Улаз је слободан, добро дошли!

 

П Р О Г Р А М

Ивана Војновић –  Adagio за гудачки оркестар (2016)

Посвећно Срђану сада, сутра и увек

Станислава ГајићПутовања и разговори

руковети за сопран, тенор, флауту и гудачки оркестар на стихове Димитрија Коканова, по мотивима Мансарде Данила Киша

О страдању, Балада о сећању, Утеха, Заборав, Покајничка, Еуридика

Весна Аћимовић, сопран, Младен Продан, тенор,

Лаура Леваи Аксин, флаута

Срђан ХофманОгледало

за мецосопран, клавир, виолончело и камерни оркестар (2012 )

Ана Радановић, мецосопран, Неда Хофман, клавир,

Срђан Сретеновић, виолончело

Станислава Гајић Ave Maria ( 2016 )

За тенор соло и гудачки оркестар

Младен Продан, тенор

Диригент

Александар Којић

 

CAMERATA ACADEMICA  је професионални камерни ансамбл у оквиру Академије уметности у Новом Саду. Чланове оркестра чине најбољи млади музичари Академије уметности: асистенти, доценти и најталентованији студенти, а уметнички руководиоци и концерт мајстори у свету прослављени уметници као Стефан Миленковић, Зерар Косе, Дејан Млађеновић.Тако су неки од бивших чланова „Камарете“ сада угледни солисти и чланови престизних европских оркестара. CAMERATA ACADEMICA је сарађивала са многим домаћим и страним солистима високог реномеа, а под уметничким водством виолончелисте Иштвана Варге наступала је у свим већим градовима бивше Југославије, остварила успешна гостовања у Немачкој (Дортмунд) и Холандији (Амстердам) и учествовала и на значајнијим музичким манифестацијама (БЕМУС, НОМУС, Охридско лето, Међународна трибина композитора, Град-театар Будва… ), а такође је остварила и велики број трајних радијских и телевизијских снимака. На свом репертоару Цамерата је увек имала дела савремених домаћих композитора. Оркестар са успехом делује до краја 1999. године када, нажалост, због ситуације у земљи престаје да постоји. Крајем 2007. године на иницијативу виолончелисте Марка Милетића оркестар бива обновљен. Изводећи на концертима најлепша и најзахтевнија дела класичног репертоара као и дела домаћих композитора, CAMERATA  бележи бројне успехе наступајући с угледним солистима (Стефан Миленковић, Жерар Косе, Венди Варнер, Дејан Млађеновић, Имре Калман, Пеђа Милосављевић, Боштијан Липовшек, Јулија Бисак, Лаура Леваи-Аксин, Мегуми Тешима). Ансамбл добија сјајне критике у којима се увек истиче лепота тона и упечатљив израз.

 

БИОГРАФИЈЕ КОМПОЗИТОРА:

 

ИВАНА ВОЈНОВИЋ

Рођена у Новом Саду. Завршила нижу и средњу музичку школу „Исидор Бајић“, клавирски одсек. Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду на катедри за композицију, у класи проф. Душана Радића. Магистрирала на Факултету музичких уметности у Београду, са радом из области музичке теорије и анализе („Клавирске сонате Александра Скрјабина, од тоналности до полицентричног система“), под менторством проф. Мирјане Живковић и проф. Светислава Божића. Учествовала на више научних скупова из поменуте области, и објављивала радове у стручно – теоријским публикацијама. Боравила на једногодишњем стручном усавршавању у Атини из области византијске музике. Композиције су јој извођене у земљи и иностранству. Члан је Удружења композитора Војводине. Оснивачки је члан КОД „Арс опера“. Радила је у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ и на Академији уметности у Новом Саду на предмету Анализа музичког дела.

 

СТАНИСЛАВА ГАЈИЋ

Рођена је у Сремској Митровици 1980. године. Основне студије композиције студирала на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Мирослава Штаткића, а дипломирала у класи професора Зорана Мулића музиком за балет Ожалошћена породица (Бранислав Нушић), који је био део репертоара 144. сезоне 2004/05. године у Српском народном позоришту, у Новом Саду. Магистрирала и докторирала је композицију у класи академика Исидоре Жебељан на Факултету музичке уметности у Београду. У току студија била је стипендиста Амбасаде Краљевине Норвешке (2004); добитница је Гетеове стипендије (2003); била је стипендиста је Фондације за таленте Универзитета у Новом Саду (2003); била је питомац Фондације Привредник под патронатом и уз подршку краљевске породице Карађорђевић. Похађала је бројне семинаре и композиторске радионице код композитора као што су Томас Велс (Чикаго, САД), Борис Деспот (Торонто, Канада), Кристоф Мајер (Bayreuth, Немачка), Џејмс Кларк (Лондон, Уједињено Краљевство), Daniel Sonenberg (New York, САД), Luca Francesconi (Рим, Италија) Зоран Ерић (Београд, Србија) и други.
Награђена је Повељом Василије Мокрањац на Факултету музичке уметност у Београду за композицију СПИН, виртуелна слика за симфонијски оркестар. 2014. је освојила прву награду на интернационалном такмичењу Donne in Musica, награда је  припала  циклусу песама Одјеци Жутибора, а 2015. године на истом конкурсу добила другу награду за композиције Коридон и Тирзис за мали симфонијски оркестар. Њена дела изводили су гудачки оркестар Станислав Бинички, Ансамбл Студио 6, Orchestra Simfonica della Provincia di Bari, Симфонијски оркестар, Италијаски оркестар Академије уметности и други оркестри у Србији, Италији, Немачкој, Енглеској, Аргентини. Идејни је творац пројекта Млади композитори Војводине којим је окупљена група војвођанских композитора млађих од 40 година.  Аудио издања њене музике су објављена у оквиру XIII и XXII Међународнe трибинe композитора у Београду; Савремена композиција у Војводини Вол.1, Вол. 2 и Вол. 3. и у штампаном издању String Quartets и Нова српска музика за хармонику. Асистент је за предмете Хармонија и Контрапункт на Академији уметности, Универзитетa у Новом Саду.

 

Путовања и разговори

(руковети за сопран, тенор, флауту и гудачки квинтет на стихове Димитрија Коканова, по мотивима Мансарде Данила Киша)

Данило Киш у свом роману Мансарда експериментише с различитим стиловима како би испричао причу самосвесног младог уметника, који се бори да пронађе своје место у свету, да нађе начин да избалансира свој живот, своје љубави, своју уметност. Мансарда је прича о креативном процесу и уметничком трагању за аутентичношћу. Киш је покренуо теме које су суштински важне данашњем човеку и читаоцу.

У првој песми О страдању композиторка је настојала да дочара слику двоје младих, који бојажљиво и са зебњом ишчекују љубав што се између њих рађа. Балада о сећању својојм атмосфером подржава узбуркане емоције младе Еуридике и њена сећања на Орфеја. Мушка песма Утеха, у ритму валцера, дочарава тужну песму Орфеја или мушкарца уопште. У песми Заборав драматична деоница сопрана осликава осећаје којима Еуридика покушава да заборави све дирљиве и романтичне тренутке проживљене са својим драгим Орфејом. Покајничка песма са немирном и виртуозном деоницом флауте и инструменталним третманом мушког гласа приказује унутарње стање душе жалосног Орфеја. Песма Еуридика говори о никада потпуно оствареној овоземаљској љубави између мушкарца и жене али, у исто време, парадоксално и о љубави с оне стране живота, о вечној љубави.

И баш као што је Данило Киш Мансардом испричао више од љубавне приче, тако и млади песник Димитрије Коканов и ауторка музике на свој начин причају сопствена виђења људских односа, љубави, радости, одвајања, нестајања.

 

Огледало – рефлексије за трио и камерни оркестар

Композиција Огледало за трио (мецосопран, виолончело и клавир) и камерни оркестар (гудачки ансамбл, две флауте и два кларинета), написана је 2012. године на текст вербо-воко-визуелног дела Reflections Дејвида Тејлора и неколико стихова из песме Mirror Силвије Плат. Однос између огледала, или површине воде на којима се рефлектује лик онога који у то огледало (односно воду) гледа – представља једну од вечних тема уметности. Огледало као симбол другог ја, али и као објект који одбија зрак светлости, може, бар у мени, покренути сплет различитих асоцијација, иницирати моје музичке идеје и „предодредити” композиционе поступке. Тако сам – од Покретних огледала, преко Гледајући у Огледала Аниша Капура, у којима сам се претежно бавио превођењем физичког аспекта феномена огледала у медиј музике – дошао и до филозофских питања идентитета и пролазности, као и питања сложених емоционалних и психичких стања о којима, у поменутој песми, свом огледалу, упечатљиво говори Силвија Плат.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language