Tрибина „Петрашке године – од Петроварадинске битке 1716. године до Пожаревачког мира 1718. године” одржана je у понедељак 26. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар, а гост трибине Ненад Шегуљев, угледни новосадски фотограф и добар зналац улоге, функције и повеснице развоја Петроварадинске тврђаве.
Ове године, 21. јула, обележава се јубиларних 300 година од чувеног Пожаревачког мира, којим је окончан рат између Аустрије и Венеције с једне стране, и Османског царства с друге стране. На тај начин стављена је тачка на вишегодишњи ратни сукоб између наведених хришћанских сила и турске империје на узмаку.
– Овај ратни сукоб упамћен је по четири велике битке: Петроварадинској бици, Темишварској бици, Бици на Крсташици и Београдској бици. Целокупан поменути период терминолошки је овековечен именом „Петрашке године”, док је у аустријској историографији забележен под називом „Херојско доба” – подсетио је Карановић на почетку трибине.
Шегуљев је рекао да је Горња тврђава до данашњих дана задржала приближно првобитни изглед, док је тзв. Водени град у подножју Тврђаве био много мањи и проширен је тек у другој половини 18. века.
Радове на изградњи Петроварадинске тврђаве, започете 1692. године, прекинуло је избијање Аустријско-турског рата (1716—1718). У настојању да измени одлуке Карловачког мира и поврати Мореју, Османско царство је кренуло у поход на Аустрију.
О томе је у наставку трибине говорио Карановић. Османска војска је 3. августа 1716. започела опсаду Петроварадинске тврђаве. Принц Еуген Савојски дошао је у Футог 9. јула 1716. године у камп већ окупљене аустријске војске од око 42.000 пешака и 23.000 коњаника.
У Петроварадинској тврђави се већ налазило 8.000 војника посаде. Током 26., 27. и 28. јула, велики везир Дамад Али-паша прешао је Саву са више од 120.000 војника, 30.000 коњаника и пешадије састављене од Арбанаса и Влаха.
Између 4. и 5. августа, прегруписавањем снага, Еуген Савојски је успео зауставити напад и лево крило је добило отворен пут ка месту где се налазио Дамад Али-паша, који је испред свог шатора са највишег брда посматрао битку. Међу османском војском настала је паника која се пренела и на заповедништво. Битка је до 11 часова била решена. Османска војска се у паничном бегу повлачила према Београду, а велики везир је погинуо са најоданијим припадницима личне гарде.
После битке код Петроварадина, закључио је Карановић, Еуген Савојски је у наредној години освојио Темишвар и Београд, чиме су створени услови за склапање Пожаревачког мира 1718. године.
Остави коментар