Геополитика Балтика – Естонија данас

12/12/2017

Геополитика Балтика – Естонија данас

Предавање „Геополитика Балтика – Естонија данас“ одржано је у уторак, 12.  децембра, у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.

На почетку трибине, Рајић је укратко представио Републику Естонију (главни град је Талин), државу смештену између Балтичког мора на северу и западу, Чудско-Псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу. Занимљивост је да најстарији сачувани рукописи на естонском језику датирају из 13.века, прва књига штампана је у 16. веку, а у првој половини 18. века Библија је преведена на естонски језик.

Естонија се први пут изборила за своју независност после Првог светског рата, али почетком Другог светског рата потпада под власт Хитлерове Немачке, а потом и Совјетског Савеза из чијег састава излази тек 1991. године. Савремена Естонија је демократска парламентарна република, чланица је Европске уније и НАТО пакта од 2004. године.

На површини, нешто већој од 45 хиљада километара квадратних живи око 1,3 милиона становника што је чини једном од најмалобројнијих популација у Европи. Око 68 одсто становништва су Естонци који припадају угро-финској групи народа и језика, а Руси су најбројнији мањински народ (26 процената).

-Положај и односи Естонаца и Руса у самој естонској држави су компликовани. Пошто је успостављена независност Естоније, а 1993. године и последњи руски војник напустио естонску територију, донет је Закон о држављанству који је подразумевао аутоматско право на држављанство свим потомцима лица која су живела на територији Естоније пре јуна 1940. године, односно пре совјетске анексије. То је довело у незавидан положај већину Руса у тој држави – рекао је Рајић.

Највише законодавно тело у Естонији је једнодомни парламент (Ригикогу) који броји 101 место. Парламентарни избори по пропорционалном систему одржавају се сваке три године. На последњим изборима, марта 2015. године, победила је тада владајућа Реформска партија либералне провинијенције која је освојила нешто мање од 28 одсто гласова.

Друга по снази је Партија центра (25 одсто гласова) која окупља већином руску националну заједницу, али и Естонце који сматрају да Естонија треба да буде држава свих својих грађана и да превазиђе етничке поделе. Пошто је 2016. године дошло до кризе власти коју је Реформска партија оформила са Социјалдемократама и Алијансом пропартија, Реформска странка је потиснута, а Социјалдемократе су формирале власт са Партијом центра из чијих редова је изабран премијер.

Занимљиво је да је пре доласка на власт, Партија центра имала сарадњу са Путиновом партијом „Јединствена Русија“ и гајила је нескривене сентименте према Русији. Али, када је доспела на власт, Партија центра из корена мења своју оријентацију. Лидер те странке и естонски премијер Јири Ратас, у Бриселу је лично заступао став да се Русији продуже санкције због украјинске кризе.

На крају предавања, Рајић је казао да Србија и Естонија немају развијене дипломатске, политичке и економске односе првенствено због чињенице да нисмо историјски и културно нарочито блиски. Србија нема амбасаду у Естонији и обрнуто. Дипломатски послови обављају се на конзуларном нивоу. Сарадња би се могла појачати убудуће у оквиру ЕУ.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања