Tribina “Anatomija Univerziteta”, na kojoj su govorili prof. dr Dragan Prole, sa Odseka za filozofiju, i penzionisani prof. dr Miodrag Radović, sa Odseka za uporednu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, održana je u novosadskom Kulturnom centru.
Velika zainteresovanost omladine za probleme u kojima se nalaze obrazovne institucije, profesori, ali i studenti, bio glavni je povod za realizaciju ove tribine, naveli su organizatori. Poziv za učešće u konstruktivnoj raspravi upućen je i prorektoru za finansije i organizaciju Novosadskog univerziteta, Radovanu Pejanoviću, koji je na početku prihvatio, ali je u poslednjem trenutku otkazao učešće. Posetioci tribine, mahom studenti, nedolazak prorektora ocenili su kao strah od direktnog suočavanja sa problemima novosadskih akademaca.
Kako je objasnio prof. dr Dragan Prole, glavni problem Novosadskog univerziteta je taj što nema dovoljno iskustva u primenjivanju savremenih metoda u visokom obrazovanju.
-Univerzitetska nastava svela se na puko prenošenje znanja, što je i dovelo do krize u kojoj su se nalazili evropski univerziteti krajem 18. i početkom 19. veka. Ono što je tada bilo, ali i sada predstavlja problem, jeste nedovoljno obrazovanje profesora. Univerzitet je postao produžetak škole, i razlika, koja je ključ Hamboltosvke reforme, nije se osećala. To znači da gimnazijski nastavnik ne mora da bude istraživač, ne mora da bude prepoznatljiv u svojoj branši niti da ima samostalno delo, dok univerzitetski profesor to mora da ispuni. Suština je da se profesor uključi u proces koji se tradicionalno zove spoj nastave i istraživanja –naglasio je Prole.
Osim toga, problem u obrazovnom sistemu predstavlja i lobiranje jedne nauke u okviru Univerziteta, koja marginalizuje druge nauke, i ne dozvoljava im da se razviju kako treba, smatra Prole. Prema njegovim ocenama Univerzitet bi trebalo da bude ustanova koja počiva na simbiozi nauka, što bi studentima pružilo daleko više znanja i mogućnosti.
Da su studenti zapostavljeni, saglasan je i prof. dr Miodrag Radović, koji tvrdi da se oni koji prenose znanje time ne bave dovoljno, a posebno da se prema tome ne odnose kritički, kako bi trebalo. On smatra da je za ovakvo stanje odgovorno uvođenje Bolonjskog procesa, koji je u naš obrazovni sistem doneo samo dezorjentaciju, zbunjenost i pometnju.
Studenti, nažalost, najviše osećaju šta im je donela, a šta oduzela Bolonja. Ona je u teoriji bila lek protiv krize u kojoj su se nalazili evropski univerziteti, a kod nas dovodi do urušavanja sistema visokog obrazovanja. Bolonja u našem obrazovnom sistemu, nije kritički niti kreativno promišljena, već samo produbljuje krizu i dovodi do novog raslojavanja Univerziteta – zaključio je Radović.
Nakon izlaganja dva profesora, i posetioci su imali priliku da se uključe u raspravu. Činjenica da su gotovo svi uzeli učešće, i to iskazujući nezadovoljstvo zbog nezainteresovanosti univerzitetskih profesora, samo pokazuje kolike su razmere problema u sistemu visokog obrazovanja.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nhsKNCpVuHs[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=VP0l7ebx-4E[/youtube]
Ostavi komentar