Француско-српскa удружења почетком 20. века

14/08/2018

Tрибина „Француско-српскa удружења почетком 20. века” одржана је у уторак 14. августа у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

Иако је о оснивању и делатности француско-српских културних удружења у Београду и другим градовима Србије, a фрагментарно и о делатности Француске алијансе већ писано, ипак је остало неколико недоумица које се односе на правила о броју ових удружења у Србији почетком 20. века, као и о чланству организација.

– На основу докумената који се чувају у Дипломатском архиву Министарства спољних послова Француске, осветљени су оснивање, финансирање, делатност и чланство француско-српских удружења која су покретана у овом периоду с циљем промовисања француског језика и културе – казала је Колаковић на почетку трибине.

На прелазу из 19. у 20. век, под патронатом француске државе и идеје зачетака модерне културне дипломатије, започео је и период појачане активности Француске алијансе (невладине организације, настале уз подршку угледних грађана Француске) у Србији.

– Сачувана документа сведоче да су почетком 20. века, у првим годинама владавине краља Петра Првог Карађорђевића, француског ђака из Сен Сира и борца у Француско-пруском рату, постојала два удружења: Француски клуб и Француско друштво Београд.

Ипак, нису доступни подаци о тачном времену оснивања Француског клуба, колико је дуго био активан, као и о томе да ли је ово удружење примало финансијску помоћ француске државе – објаснила је Колаковић.

Значајнију улогу у српском друштву имало је Француско друштво Београд, основано маја 1904. године, с главним циљем да популарише француски језик. Свакодневна комуникација на француском језику и доступност француских новина, часописа и књига били су средства којима је Друштво вршило своју мисију.

Касније, у време од 1911. до 1914. године постојало је и треће француско-српско културно удружење, Књижевно друштво Београда, на чијој листи чланова из 1914. године је био и краљ Петар Карађорђевић.

Паралелно са оснивањем удружења у Србији, дошло је и до зачетака оснивања француско-српских удружења у Француској. Она су у прво време имала студентски и словенски карактер. Укључивањем француских дипломата и најугледнијих српских државника, политичара, дипломата и професора, француско-српска удружења стекла су заштиту и помоћ обе државе.

– Њихови чланови су већ у првим годинама владавине краља Петра Првог Карађорђевића подржали продор француске културе видевши је као претходницу спољнополитичким плановима Француске на Балкану, као и везивању Србије за Француску, које је било прво економско, а потом и политичко – закључила је Колаковић на крају трибине.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања