Еколошка политика у Србији – степен усклађености са европском еколошком политиком

30/01/2018

Предавање „Еколошка политика у Србији – степен усклађености са европском еколошком политиком” одржано jе у уторак, 30. јануара, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.

Еколошка политика, формално посматрано, спада у „млађе” европске јавне политике. Данас, еколошка политика ЕУ представља једну од најобимнијих политика. Њена обимност, али и трошкови усклађивања, велики су изазов за државу која се припрема за чланство у ЕУ.

– Процес европеизације еколошке политике у Србији носи са собом мноштво изазова међу којима се посебно истичу: формална усклађеност са европским еколошким стандардима, добри административни капацитети на свим нивоима власти и успешна имплементација – објаснила је Тодоровић Лазић.

     Актери еколошке политике у Србији, према Закону о заштити животне средине, јесу: Република, Аутономна Покрајина, јединица локалне самоуправе, предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању привредне и друге делатности користе природне вредности, угрожавају или загађују животну средину, затим научне и стручне организације и друге јавне службе и грађани, њихова удружења, професионалне или друге организације.

Када је реч о еколошкој политици, Србија испашта због социјалистичког наслеђа интензивне индустријализације. Еколошка политика се у великој мери осмишљава помоћу реактивног приступа, по коме је циљ уклањање загађења пре него превентивно деловање.

За разлику од развијених држава Западне Европе, чији су грађани одавно препознали важност еколошких питања, у Србији то није случај. Не само да расте број партија зелених у ЕУ које чине владу у многим европским државама, него и у Европском парламенту расте број посланика зелених. Зелене партије Србије на последњим парламентарним изборима освојиле су укупно три мандата, што говори о недовољној привлачности еколошких тема грађанима Србије.

Мењање еколошке свести грађана Србије један је од главних предуслова за успешну еколошку политику.

– То је могуће урадити интензивним едукацијама грађана, невладиних организација, привредних субјеката, као и политичких партија. Такође, подизању свести допринело би строже финансијско кажњавање оних који крше прописе, али и доследно примењивање кривичних санкција, за шта је потребан већи број инспектора и тужилацa обучених за еколошко законодавство – закључила је Тодоровић Лазић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања