U okviru 59. Sterijinog pozorja koje se od 26. maja do 3. juna održava u Novom Sadu, u Kulturnom centru Novog Sada se održava program „Dnevna soba“ u okviru Pozorja mladih.
Dnevna soba – Interaktivna instalacija
18. Sterijino pozorje održano je od 21. do 28. aprila 1973. godine i tada je po prvi put u svoje prateće manifestacije uvrstilo i program Pozorja mladih – program susreta pozorišnih studenata Jugoslavije. Time je ostvareno ono što je Eli Finci podrazumevao kao zadatak Sterijinog pozorja: „Kada je Sterijino pozorje krenulo sa radom 1956. godine, ono je sebi postavilo dva teška i složena zadatka koja se uzajamno prepliću i dopunjavaju – da pomogne pojavljivanje i razvitak domaće savremene drame i da podstiče sve oblike i vidove savremene scenske umetnosti kojoj se u žurbi života na izgradnji temeljnih socijalističkih odnosa nije uvek posvećivala zaslužena pažnja…“
Od tada do danas, juna 2014., Pozorje mladih je pružalo uvid u „tragalaštvo i postignuća dolazećih“, kako u katalogu Pozorja iz 1973. godine piše.
Ove godine Sterijino pozorje u okviru programa Pozorja mladih otvara prostor Dnevne sobe po drugi put.
Šta je Dnevna soba?
Prostor između intimnog i javnog i, pre svega, prostor susretanja i razmene.
Tokom Pozorja, Dnevna soba biće prostor – platforma za susrete studenata dramskih fakulteta i akademija, koji ima zadatak da u studentima podstakne i inicira nadahnuće, intuiciju i čežnju. Dnevna soba je prostor pokretanja ličnog Ja.
Značaj ličnog Ja ističu pozorišni stvaraoci od Stanislavskog do Marine Abramović. Abramović kaže: „Kao umetnik možeš da radiš samo sa onim što nosiš u sebi. To izgleda kontradiktorno ali je istinito: što dublje ideš unutar sebe, dolaziš do univerzalnijih saznanja. Samo ukoliko se ozbiljno baviš sobom mogu stvari koje se svakoga tiču da dođu do površine. Čak i kad je situacija najakutnija, umetnici moraju da reaguju na nju drugačije nego što to rade novinari. Oni bi trebalo da ponude rešenje, iskaz, da razviju viziju za budućnost, pre svega kroz svoj umetnički rad.“
Dnevna soba, interaktivna instalacija, zahteva ne samo akumulaciju znanja i teorija već sam život u kome se kritička misao o nama samima događa kroz ispitivanje i prevazilaženje granica koje su nam nametnute.
Euđenio Barba, koji sa Odin teatrom ove godine proslavlja 50 godina postojanja svoje laboratorije, ispravno postavlja pitanje: «Za izvođača i studenta, energija je odgovor na pitanje KAKO? a ne odgovor na pitanje ŠTA? Kako se kretati? Kako ostati nepokretan? Kako učiniti sopstvenu fizičku pristunost vidljivom i kao je pretvoriti u scensko prisustvo, odnosno izraz? Kako načiniti nevidljivo vidljivim: ritam misli.» (Euđenio Barba, «Papirni kanu»)
U Dnevnoj sobi, tokom 59. Pozorja studenti će istraživati KAKO? kroz emancipovane časove pozorišta i filozofije profesorke Suzane Gruber, Berlin, prezentaciju interkultralne platforme Kulturno Središte (CultureHub) Ane Hejman i Sare O’ Brajan, NJujork, kao i prezentaciju Regionalne mreže akademija i radova studenata iz regiona, i kroz umetničku praksu dva savremena umetnika – van.prof. Adama Pantića, FLU, Beograd i mr Svetlane Volic, Beograd
Dnevna soba, interaktivna instalacija, uspostaviće akumulaciju znanja i teorija i životne prakse u kojoj će svako ljudsko telo biti sagledano kao rezultat recipročnog odnosa između organskog i društvenog, kao interakcija između individualne prirode i kulturnog konteksta. Kao rezultat, svako pojedinačno telo učestvovaće ne samo u prirodnom već i u simboličnom poretku kulture.
Pored Dnevne sobe – interaktivne instalacije, Studio – Laboratorija izvođačkih umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, u saradnji sa Sterijinim pozorjem organizuje i međunarodni simpozijum ”Iskustvo pozorišnih laboratorija 20.veka i njihov uticaj na savremene pozorišne prakse”. Simpozijum je posvećen istraživanju međusobnog prožimanja teorije i prakse pozorišnih laboratorija 20.veka, kao i njihovom uticaju na savremene pozorišne prakse.
Pozorišne laboratorije su velika inovacija evropskog pozorišta 20.veka. NJih su stvarale ličnosti poput Stanislavskog, Mejerholjda, Vahtangova, Kopoa, Dekrua, DŽoan Litlvud, Grotovskog i Barbe. Laboratorije su mesta posvećenosti, bilo da se bave socijalnim ili političkim pitanjima, različitim formama umetničkog izraza ili istraživanjem umetnosti glume i tela glumca.
Kakvi su efekti pozorišnih laboratorija 20. veka danas? Gde su vodili putevi proizašli iz istraživanja? Ko su danas, kad Odin teatar slavi 50 godina postojanja, nastavljači prakse pozorišne laboratorije? Da li je akademsko pozorište možda prostor novog istraživanja?
red. prof Ivana Vujić
Vođa Studio – Laboratorije izvođačkih umetnosti
Fakultet dramskih umetnosti, Beograd
Ostavi komentar