Трибина „Демократско утемељење савремених политичких система” одржана је у петак, 21. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.
Обликовање демократског поретка и тог облика власти није ишло по унисоној рецептури, него је свака модерна нација градила демократски модел спрам свог наслеђа – историјског, културолошког, религијског и економског фактора.
– Несумњиви значај западних демократија јесте чињеница да оне представљају један најразвијенији део света у смислу обликовања политичког система. Тај квалитет ширио се Европом, касније на северу Америке, а током 20. века и шире – рекао је Слепчев и нагласио да је за проучавање западне демократије значајно и то што сама политичка теорија у стопу прати те догађаје.
Слепчев је у наставку предавања оценио да се сви слажу у једном – савремена западна демократија најбоље резултате дала је у економској сфери, с тим што постоји и мишљење да не морају увек демократски режими да носе економски напредак и бољитак. Било је примера економског напретка и под ауторитарним режимима.
Либерална демократија везује се за енглеског филозофа Џона Лока, који се на неки начин супротставио Теорији природног стања Жан Жака Русоа сматрајући да људи, подруштвљавајући себе, бивају мотивисани тиме да заштите свој живот, слободу и имовину, те да држава треба да заштити те најелементарније људске потребе.
Модерни модел либералне демократије био је својствен за период с краја 19. и почетка 20. века и базирао се на индивидуализму. Карактерисали су га наклоност према волунтаризму и политичкој партиципацији.
Насупрот томе је неолиберализам, концепт који руши све што је традиционално, а носе га финансијски и интересни кругови. Постоји схватање да одређени број политичких теоретичара неолиберални концепт назива – дедемократизацијом.
– Нема сумње да је процес глобализације једнојајчани близанац неолибералном концепту те дедемократизације – закључио је Слепчев.
Остави коментар