Tribina „Demokratija – između oblika vlasti i ideologije” održana je u četvrtak, 17. maja u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Lazar Slepčev, politički analitičar i filozof.
Autor je, na početku tribine, naglasio da demokratija nije u užem smislu pojam koji možemo da podvedemo pod korpus ideologija. Ona je duže i temeljnije od svih ideologija, počevši od svog nastanka kao pojma od antičke Grčke do danas, uvek postojala i opstajala. Bila je pomoćno sredstvo svake epohe i političkog režima. U posthelenističkom periodu uvek je imala prizvuk nečeg pozitivnog i dobrog, nečeg ka čemu valja težiti, ali često i nečeg čime se valja okoristiti i podupreti ne baš najbolje i najplemenitije namere.
I značenje reči demos (narod ili vlast, proizašla iz naroda) u staroj Grčkoj imalo je više pežorativan prizvuk. Demos je kroz stari vek određivao siromašne slojeve. Platon i Aristotel su demokratiju smatrali vladavinom gomile i u svojim teorijama o političkim uređenjima i oblicima vlasti izražavali su strah da se demokratija može pretvoriti u vladavinu gomile, što neminovno vodi ka uspostavljanju tiranije.
Francuskom građanskom revolucijom stvorene su moderne ideologije koje su obeležile 18. i 19. vek, kada demokratija takođe nije posmatrana na adekvatan način.
– Tek krajem 19. i početkom 20. veka demokratija je doživela neku vrstu svoje nove mladosti kada je ušla u javni diskurs i političku teoriju i praksu kao pojam od koga se puno očekivalo i kojem se pridavao veliki značaj, jer podrazumeva pojam slobode i jednakosti. Taj trend, u manjoj ili većoj meri, do danas nije izgubio svoj intenzitet – objasnio je na kraju Slepčev.
Ostavi komentar