Демократија – између облика власти и идеологије

query_builder

Трибина „Демократија – између облика власти и идеологије” одржана je у четвртак, 17. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Аутор је, на почетку трибине, нагласио да демократија није у ужем смислу појам који можемо да подведемо под корпус идеологија. Она је дуже и темељније од свих идеологија, почевши од свог настанка као појма од античке Грчке до данас, увек постојала и опстајала. Била је помоћно средство сваке епохе и политичког режима. У постхеленистичком периоду увек је имала призвук нечег позитивног и доброг, нечег ка чему ваља тежити, али често и нечег чиме се ваља окористити и подупрети не баш најбоље и најплеменитије намере.

И значење речи демос (народ или власт, произашла из народа) у старој Грчкој имало је више пежоративан призвук. Демос је кроз стари век одређивао сиромашне слојеве. Платон и Аристотел су демократију сматрали владавином гомиле и у својим теоријама о политичким уређењима и облицима власти изражавали су страх да се демократија може претворити у владавину гомиле, што неминовно води ка успостављању тираније.

Француском грађанском револуцијом створене су модерне идеологије које су обележиле 18. и 19. век, када демократија такође није посматрана на адекватан начин.

– Тек крајем 19. и почетком 20. века демократија је доживела неку врсту своје нове младости када је ушла у јавни дискурс и политичку теорију и праксу као појам од кога се пуно очекивало и којем се придавао велики значај, јер подразумева појам слободе и једнакости. Тај тренд, у мањој или већој мери, до данас није изгубио свој интензитет – објаснио је на крају Слепчев.

 

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language