Tribina „VELIKE SILE I OKTOBARSKA REVOLUCIJA U RUSIJI 1917. GODINE“ biće održana u sredu 11. oktobra u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

Još od antičkog perioda mnogi filosofi su uporno tragali za formulom kojom bi uredili međuljudske odnose tako da oni istovremeno budu odraz stabilnosti, ali i podsticaja prosperitetu celokupnog čovečanstva. Teoretičari države i društva samim tim su bili kreatori epohalnih promena nastalih na njihovim proklamovanim načelima. Ponekad bi se te promene relativno bezbolno izvršile, evolutivnim putem, ali mnogo češće rušenje starog i uzdizanje novog poretka zahtevalo je pokrete masa, oružje i nasilje, jednom rečju revoluciju. Pod uticajem filosofa prosvetiteljstva krajem XVIII i početkom XIX veka odigrala se najveća i najpoznatija Francuska revolucija. Proces njene realizacije i načela koja su tada proklamovana postali su uzor za sve one koji su decenijama, pa i vekovima posle sanjali radikalne promene i u svojim društvima. Naravno, njih je bilo mnogo, pa su i XIX i XX stoleće, između ostalog bili obeleženi brojnim pokušajima nasilnih promena društvenih poredaka, upravo nastalim po ugledu na veliku Francusku revoluciju. Ipak, ono što je zadesilo Rusku carevinu u februaru i oktobru 1917. godine, po dalekosežnosti posledica, prevazilazi sve slične događaje koji su se i pre i posle istih odigrali. Boljševička revolucija je u potpunosti promenila karakter jedne od najmoćnijih država tog vremena. Omogućila je primenu levo-radikalnih ideologija u tadašnjem ruskom društvu, a na međunarodnu političku scenu iskoračila je nova imperija, komunistička, željna da svoj kulturno-politički obrazac nametne ostatku čovečanstva. Međutim, Oktobarska revolucija je specifična, zbog još jednog važnog segmenta. Verovatno je to prva revolucija koja je finansirana i inicirana, ne u Rusiji, već u njenom inostranstvu, dakle u skladu sa interesima drugih država i meritokratski uređenih socijalnih grupacija. Samim tim ona je postala model po kom su velike sile na jedan prikriven način sa više ili manje uspeha nametale svoje interese na druge obično slabije i manje države kroz ceo XX, ali i XXI vek.