KONCERT MLADIH KOMPOZITORA

SRBIJE I NEMAČKE

ZVUČNI ŠNAJDERAJ / KLANGSCHNEIDEREI

U saradnji sa Asocijacijom Klangnetz ( Berlin )

Učestvuju kompozitori:

Dorotea Vejnović, Srbija, Jelena Dabić, Srbija/ Nemačka, Milica Đorđević, Srbija/Nemačka, Ana Gnjatović,Srbija, Božidar Obradović, Srbija, Tom Rojo Poler, Nemačka, Asmus Trauč, Nemačka

Muziku izvode

Milana Zarić, harfa, Miloš Veljković, klavir,

Mladen Drenić, violina, Goran Kostić, kontrabas

Koncert se organizuje zahvaljujući i Fondu za kulturna davanja SOKOJ-a

Ulaz slobodan, dobrodošli!

Jelena Dabić (Sremska Mitrovica, 1982) završila je studije kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, zatim specijalističke studije na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu, u klasi profesora Jan Miler-Vilanda, a trenutno se usavršava na Visokoj školi za Muziku u Hamburgu, na Odseku za multimedije, gde se bavi elektronskom i elektroakustičkom muzikom. Pored redovnih studija, učestvovala je na brojnim kursevima kompozicije kod najznačajnijih kompozitora današnjice kao što su Volfgang Rim, Petar Mihael Hamel, Paskal Dusapa, Frederik Durije, Izabel Mundri, Beat Furer, Moric Egert. Dela su joj izvodili vrhunski umetnici, među kojima su Petar Nef, Monika Lihteneger, Urlih Nikolai, Liana Isakace, Kana Omori, Marsio Šuster, Naojuki Manabe. Hajnrih Šif je premijerno izveo njenu orkestarsku kompoziciju Betafaze na prestižnom festivalu Young Euro Classic u berlinskom Konzerthaus, a potom dirigovao na brojnim turnejama u zemljama bivše Jugoslavije. Na istom festivalu 2012. godine predsedavala je žirijem u izboru za najbolju premijerno izvedenu orkestarsku kompoziciju. NJena opera SpiegelSpiel (Igra Ogledala) napisana je kao narudžbina minhenskog bijenala i izvedena je u okviru istog festivala u Minhenu (2010).Dobitnik je stipendija Ministarstva kulture RS (2007), Humanitarnog fonda Privrednik iz Novog Sada (2003-08), BAYHOST (2008-10) i Oto Štoterau Fonda.

Machine à la Machaut (2013)
Kompozicija je nastala kroz upoznavanje i eksperimentisanje sa programom Max/MSP (algomusic). Korišćen je materijal Balade 21 Gijoma de Mašoa. Algoritamski obrasci su bili početni impuls, ali su delovi dobijeni uz pomoć kompjutera velikim delom izmenili svoju formu u daljem kompozicionom procesu. 
Forma kompozicije oživljava formu balade iz XIII veka u kojoj su se naizmenično smenjivali refren i strofa.

Dorotea Vejnović (1986, Novi Sad) završila je master studije kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Zorana Mulića, sa kompozicijom Eufonija za simfonijski orkestar. Student je druge godine doktorskih akademskih studija kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Erića.
Pohađala je više radionica, seminara i kurseva kompozicije u Novom Sadu, Somboru i u Mađarskoj, sa kompozitorima kao što su Johanes Šilhorn, Zoran Erić, Zoran Mulić, Aleksandra Vrebalov, Ivana Stefanović, Majkl Rouz, Kejla Pirson, Žoltan Jenej, Danijel Sonenberg i Edvard Fiklin. Sarađivala je sa ansamblima Season kvartet, TAJJ kvartet, Ingmar Piano Duo, Quintet Quartet, Novosadski duvački kvintet, sa violončelistom Imre Kalmanom, violinistkinjom Megumi Tešima, Ansamblom « Zorule » i mešovitim horom Gimnazije »Jovan Jovanović Zmaj » u Novom Sadu. NJene kompozicije su izvođene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Belgiji, Japanu i Mađarskoj. Laureat je Eurobank EFG za 2010. godinu i dobitnik više nagrada i priznanja. Jedan je od osnivača internacionalne kompozitorske radionice KompArt koja se održava u Novom Sadu.

Pontoon (2013) 
Kompozicija je inspirisana motivima iz kompozicije F. Ničea Eine Sylvesternacht (1863).

Ana Gnjatović (1984, Beograd), komponuje akustičnu i elektroakustičnu muziku sakupljajući i kombinujući pronađene objekte, dela, koncepte i ideje pogodne za prevođenje, ozvučavanje, generalizaciju i interpretaciju. Diplomirala je na Odseku za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 2008. godine, u klasi profesora Milana Mihajlovića. Trenutno je na doktorskim studijama na istom odseku, u klasi profesora Srđana Hofmana.Pohađala je bojne najstorske i druge radionice kompozicije, sarađujući sa kompozitorima poput Haje Černovin, Luja Andrisena, Georg Fridrih Hasa, Ivana Fedelea, Trevora Višharta, Brajana Fernihaua, Žorža Apergisa, Beata Furera. Dobitnik je priznanja i porudžbine milanskog ansambla Sentieri Selvaggi za sezonu 2009. Musica Leggiera, nagrade Letnje akademije Prag-Beč-Budimpešta (2005) za kompoziciju canvas, i dobitnik nagrade Fonda ‚Josip Slavenski‛ FMU Beograd za kompoziciju Moj plišani oklop (2010).Kompozicije Ane Gnjatović izvođene su u Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Holandiji, Makedoniji, Italiji, SAD, Danskoj i Japanu, i bile na programima festivala Međunarodna tribina kompozitora, Mokranjčevi dani, KoMA, Čembalo – živa umetnost, Espressivo (CG), Međunarodni festival harfe ‚Harp Connection‛. Pozvana je od strane Jugokoncerta da u sezoni 2013/14. predstavlja Srbiju u programu saradnje evropskih festivala MusMA (Music Masters on Air). Zaposlena je na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Organizuje koncerte savremene muzike i ponekad javno peva.

Orthostasis/excitotoxicity (2013)

Ortostaza ili ortostatička hipotenzija je forma hipotenzije koja nastaje usled slivanja krvi u donje ekstremitete prilikom ustajanja, ili protezanja. Simptomi koji je prate su vrtoglavica, mučnina, nesvestica, glavobolja, zamućen vid, poremećaj sluha, euforija ili disforija… Egzitotoksičnost je patološki proces u kome se nervne ćelije oštećuju i uništavaju usled preterane i kontinualne stimulacije nervnih transmitera. Kompozicija je inspirisana često teškim, nestabilnim, zamućenim i ne sasvim obećavajućim razbuđivanjima.

Milica Đorđević (1984, Beograd) diplomirala je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je završila i kurs Snimanja muzike i tonske režije, kao i kurs elektronske muzike. Specijalističke studije završila je sa posebnim pohvalama na Nacionalnom konzervatorijumu u Strazburu (CNS Strasbourg, 2007-09). Profesionalno usavršavanje nastavila je u Parizu, gde je pohađala studijski istraživački program elektronske i kompjuterske muzike i komozicije Cursus1 na IRCAM institutu (2009-10), kao prva Srpkinja primljena na prestižni program ove ustanove. Trenutno živi u Berlinu, gde u aprilu završava studije trećeg stepena na HfM Hanns Eisler. Učestvovala je na mnogim majstorskim kursevima, takmičenjima i značajnim festivalima širom Evrope, i sarađuje sa vodećim svetskim ansamblima i muzičarima kao što su Arditti kvartet, Neue Vocalsolisten, Alternance, MusikFabrik, l’Arsenale, Manfred kvartet, Luka Pfaf, Žan Derojer, Silvio Gualda, Keris DŽons, Nacionalni orkestar Lorene.
Dobitnik je mnogih nagrada, priznanja i stipendija (pobednik takmičenja Lucerne festivala 2013, Teslina nagrada za stvaralaštvo mladih 2011, Grand Prix – pobednik međunarodnog takmičenja TICF na Tajlandu 2012, dobitnik je Alfred-Toepfer stipendije za najuspešnije postdiplomce u Nemačkoj, 1. nagrada ISA05, treća nagrada na 12. Međunarodnom susretu mladih kompozitora YCM u Apeldornu, finalista takmičenja Staubach Preis u Darmštatu 2008). Predstavljala je Srbiju na Internacionalnom Rostrumu kompozitora (2010), na Svetskim danima nove muzike (ISCM, 2011). Bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije (2008). Bavi se i primenjenom muzikom za pozorište i televiziju, i aktivna je kao organizator koncerata savremene muzike u Srbiji i Nemačkoj. Jedan je od idejnih tvoraca i, svojevremeno, organizatora Festivala KoMA. Akademske 2010/11. godine bila je gostujući predavač na četiri konzervatorijuma u Parizu. Dela Milice Đorđević su uvrštena u arhivski biblioteku Sacher fondacije iz Bazela, a njene kompozicije Svitac u tegli i ZID obrađuju se na studijama muzikologije na Univerzitetu u Cirihu. NJena muzika izvođena je i emitovana u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Izraelu, Tajlandu, SAD…

Mutni damari i kristalne kapi,
U vrtlogu prvih senzacija hominida iz Male Balanice (2013)
Kompozicija je inspirisana nedavnim otkrićem odlično očuvanog fosila dela vilice hominida u pećini Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri. Nakon izvršenih merenja i analiza, utvrđeno je da je ovo najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida i da dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka.

Božidar Obradinović (1974, Beograd) diplomirao je na Odseku za kompoziciju Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Erića. Aktivan je kao kompozitor i izvođač, a kompozicije su mu izvođene u Evropi i Americi, i bile na programu brojnih festivala, kao što su Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu Ring-Ring festival, BELEF, BEMUS, Interzona – Novi Sad, Harpfest – Rio de Žaneiro, Svetski kongres harfe – Vankuver, Međunarodni festival muzike i plesa – Granada.
NJegove kompozicije naručivali su Leo Smit Fondacija iz Amsterdama, italijanski ansambl za savremenu muziku Sentieri Selvaggi, BEMUS, BELEF, Jugokoncert, LP klavirski duo, Klavirski trio Arion i Beogradski kamerni orkestar LJubica Marić. Tokom 2011. godine, Obradinović je učestvovao u MUSMA (Music Masters on Air) projektu Bemusa i EBU (European Broadcasting Festival).                                                                                 

Odeon (2013)
Antički odeoni su bili namenjeni muzičkim, pesničkim i plesnim događajima. Naziv kompozicije Odeon upućuje na zatvoreni prostor, i/ili određeni vremenski period koji, poput oivičene građevine, razdvaja unutrašnje od spoljašnjeg. Unutrašnje ispunjeno odabranim muzičkim sadržajem sveobuhvata reč Odeon.

Tom Rojo Poler (1978, Osnabruk) studirao je kompoziciju, književnost, filozofiju i muzikologiju u Detmoldu, Londonu i Berlinu. U svom stvaralaštvu posebno je zainteresovan za temporalni aspekt muzike (uključujući poliritmičku/polimetričku muziku), različite forme prezentacije muzičkog, odnos između muzike i jezika i filozofiju muzike. Prateći eksplicitno eksperimentalni pristup, svoju muziku zasniva na zapadnoj muzičkoj tradiciji, uz poseban uticaj njenih manje poznatih aspekata i raznovrsnih formi savremenih muzičkih praksi. Polerove kompozicije izvođene su u okviru programa vodećih festivala i muzičkih institucija. Dobitnik je brojnih stipendija (među kojima su studijski boravci u Nemačkoj akademiji u Rimu, Villa Aurora u Los Anđelesu, i Cité des Arts u Parizu) i nagrada poput GASAG-Arts-Prize.

Music by Numbers – Stravinsky Rework (2013)
Kompozicije je u celosti bazirana na kratkom odmlomku Koncerta za klavir i duvačke instrumente Igora Stravinskog, odnosno, preciznije rečeno, na snimku probe samog Stravinskog. Tokom izvođenja, muzičari koriste način brojanja samog Stravinskog. Dramaturgija kompozicije je dvodelna: nakon nekoliko epizoda u kojima se istraživuje muzički materijal izveden iz Stravinskovog, kratka koda kombinuje kompresovanu prerađenu verziju sa originalom, uključujući kompozitorov karakterističan glas koji broji.

Asmus Trauč (1976, Kil) studirao je kompoziciju na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Pohađao je i studije filozofije i nemačke književnosti na Humboldt univerzitetu i na londonskom University College. NJegov opus čine dela za solo instrumente, kamerne ansamble, hor i orkestar,koja su izvodili mnogobrojni ansambli i solisti u Evropi i Izraelu. Muzika Asmusa Trauča emitovana je na više svetskih radio stanica i izdata na kompakt disku Trenutno, Trauč radi na doktoratu iz filozofije. Od 2003. godine predsednik je Asocijacije za podršku mladim kompozitorima Klangnetz.

Lantern of waves (fenjer talasa, 2013)
Godine 1941, nemačke okupacione trupe osnovale su radio stanicu svojih oružanih snaga, koristeći snažni predajnik Radio Beograda. Sasvim slučajno, emitovali su do tada nepoznatu pesmu. Iz centra Srbije, svakodnevno se širila Evropom i severom Afrike, postajući tako najčuvenija pesma vojnika Drugog svetskog rata – Lili Marleen. Muzika koju je komponovao Norbert Šulce (koji se tek kasnije priključio nacističkoj partiji), istovremeno je postala i pesma Saveznika, pevana na anti-nacističke stihove. Nekoliko jednostavnih taktova prenošeni su radio talasima prelazeći sve geografske i ideološke granice, i bili nesputano prihvatani i prisvajani, dobijajući različita, pa i suprotna značenja. Ovakvo proširivanje značenja kao intrinzički muzičkog principa, u osnovi je distribucije elemenata – motiva i ritmova, kroz kompoziciju i kroz publiku i njenu zvučnu memoriju. Poigravao sam se sa ovim procesom, koristeći i himne, dekonstruišući tako melodije koje su simbolisale solidarnost, ako ne jedinstvo, u vremenima kada je Evropa bila strahovito rastrzana.