U okviru programa PostProzefest, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada u utorak 27. decembra u 19 časova održaće se promocija romana Sazrevanje modrica Danila Lučića. Na promociji će govoriti književni kritičar Dragan Babić i pesnik Alen Brlek, a razgovor s autorom vodiće učenici Gimnazije „Svetozar Marković“.

Danilo Lučić rođen je u Beogradu 1984. godine gde je završio osnovne i master studije srpske književnosti i jezika na Filološkom fakultetu. Objavio je zbirku pesama Beleške o mekom tkivu (SKC Kragujevac, 2013) za koju je osvojio Brankovu nagradu, i zbirku Šrapneli (Arete, Beograd, 2017). Objavio je i zbirku priča Sazrevanje modrica (Durieux, Zagreb, 2020; Arete, Beograd, 2021). S grupom autora objavio je i knjigu dnevničke proze 2020 – zajednički dnevnik o godini koja je promenila svet (Fraktura, Zaprešić, 2021). Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs, a bio je i urednik u Izdavačkoj kući „Kontrast izdavaštvo”. Kourednik je Bosanske vile, najstarijeg bosanskohercegovačkog časopisa. Izvršni je urednik edicije „Zajednička čitaonica“ organizacije KROKODIL, a uređivao je i vodio večeri poezije ARGH!. Bavi se fotografijom i video-formatima, objavljuje kolumne i eseje u štampanoj i elektronskoj periodici (Before After, Prosvjeta, Marie Claire, Milica magazin, Polja…).

Žanrovska raznolikost i veština u poigravanju formom i karakterima junaka u svakoj od priča čine ovu zbirku nezaobilaznim štivom za one koji od proze traže više od površnog zaokupljivanja mašte i koji književnost vide kao odraz društva. Sazrevanje modrica je zbirka priča o traumama i emotivnim ožiljcima. O tome kako se oni stiču i kako se prevazilaze. Ali Danilo Lučić nam ne daje nikakvo uputstvo, već pred nas stavlja spektar mogućnosti i vodi nas u jednu dinamičnu književnu maskaradu.

Prikazane u trenutku nastajanja, modrice predstavljaju svojevrsne znakove pored puta koji nas vode kroz proces sazrevanja i ozdravljenja.

Kada pesnik piše prozu, ona je bogatija za jedan duboko lični sloj, ali i za nepredvidivu formu koja čitaoca navodi da se probija kroz hodnike njenog lavirinta.

„Modrice sazrevaju u proznim tekstovima Danila Lučića – pojedine su skrivene pod kožom intime, druge su posledica različitih oblika društvenih represija i istorijskog nasilja. Povremeno neprikriveno angažovan, otvoren za upliv popularne kulture i za žanrovske transformacije, prozni rukopis Danila Lučića pruža spektar traumatskih iskustava i autsajderskih pozicija, podsećajući da je lice čoveka neretko lice bola.

Goran Korunović

„Iako su njegovi junaci u teškim pozicijama, pritisnuti od strane društva i sistema, način na koji Danilo Lučić opisuje njihove apsurdne životne situacije je pun duhovite ironije, tako da priče u nama bude kako suze, tako i smeh. NJegovi narativi nas iznova preplavljuju, kao veliki talas, zbog kojeg se stalno borimo za dah, bez izgleda da ćemo ikada stići do obale. U pričama se oseća tradicija književnosti apsurda, gde ne znamo da li je u pitanju imaginacija ili stvarnost, jer su priče dovoljno realne da su mogle da se dese, a dovoljno nadrealne da nas ostave zapitanim. Ženska perspektiva je ovde prisutna koliko i muška, junakinje nisu svedene na stereotip, na pasivne žrtve svojih života i društva u kojem žive, već na aktivne protagonistkinje koje društvu pružaju otpor. Hirurški precizno Danilo Lučić nam predočava kroz svoje junake sudbinu čoveka u savremenom svetu u kojem nada ne postoji, a jedini otpor je verovatno neprestano koprcanje za parče prostora, parče hleba, parče dostojanstvenog života.“

Jelena Vukićević

Foto: Radmila Vankoska